Život na Balkanu je oduvek bio težak, komplikovan, često i tragičan, pa nije ni čudo što se fado zapatio i kod nas. Ovaj muzički žanr, duboko ukorenjen u muzičku tradiciju Portugalije, kao da ima neku magnetnu privlačnost za slušaoca. I ma koliko portugalski jezik bio težak za uši dok se ne naviknu, u trenutku kada emocija dopre do srca postajete razoružani, bez obzira što ništa od teksta ne razumete.
U tom trenutku spoznaje, nova tura pića se podrazumeva.
Teme fado pesma su, najčešće, grube i neprijatne stvari u svakodnevnom životu, a beznađe & melanholija se prosipaju na sve strane. Dobro, u nekima od njih se pojavi i tračak nade, ali to je pre izuzetak, nego pravilo.
Fado je, kako sama ta reč kaže – sudbina.
Koliko se sećam, još pre petnaestak godina nas je posetila jedna od najvećih diva fada Cesaria Evora. Kasnije je to već postala rutina – izređali su se Madredeus, Misia, Christina Branco, Mariza… nekoga sam sigurno i zaboravio. I, ma koliko da su svi pobrojani izvođači različiti u svojim interpretacijama, jedna stvar im je zajednička – nikoga nisu ostavili ravnodušnim, a sale na nastupima su bile pune i tražila se karta više.
Moja kolekcija fada neprekidno raste, a najnoviji zgoditak je Mafalda Arnauth. Svojevremeno proglašena za najveću nadu ove muzike, u međuvremenu je napravila ozbiljnu karijeru – za petnaestak godina izdala je sedam studijskih albuma i ne namerava da se zaustavi.
More mi priča (O Mar Fala de Ti), kao što je oduvek nešto pričalo, a ja i ne pokušavam da razaznam detalje. Posle desetak ponavljanja, imam samo jednu želju.
Da naspem još koju čašu.
Da budemo precizni, naslov pesme bi trebalo da glasi “O Mar Fala Por Ti” da bi imao značenje kao u naslovu priloga, ovako znači “More priča o tebi”