Има двадесет вицева о Билу Гејтсу који је као умро, па га пусте да завири у рај или пакао, и он се одлучи за потоње јер је тамо луда журка, пиће клопа секс и уживанција. Кад стигне тамо, а оно све најгоре. Шта је ово, где је оно што сте ми показали? Е, то је била реклама…
Спушћавали смо се сви на то уже, а најгори спуст је тзв. стварност. У тој стварности смо некад имали индустрију, као и остали. Данас имамо, хм, џунглу.
Дакле тако то данас изгледа, ни на великој фотци није лепше. Односно, надобудни еколози се вероватно одушевљавају оваквим сликама, види како је зелено, прируда…
Проблем је само што се ово налази на један ћошак од центра, што је ово колски улаз у ваљда најстарију пивару у неком географском кругу – не тврдим да знам ком, али је 20 година старија од Гиниса. Преживела је неколико ратова, неколико држава. Основана у Аустроугарској (која је и сама прегурала неколико мешњи од те 1745. до 1918.), прегурала Краљевину СХС, две-три Југославије, две-три верзије капитализма и социјализма, и сад је еколошка.
У реклами је писало да приватник боље управља предузећем јер му је у интересу да оно лепо ради и развија се, док самоуправљачи то развлаче као Алајбегову сламу. Он, дакле, аутоматски налази свој интерес у бољитку фирме, а они пак не. Аха.
Осим што у реклами није писало да ће транзиција управо да гази тим путем где се оно ништа што је СФРЈ направила обезвређује на сто начина, распродаје за багателу, и да онда тај приватник има интереса да купи шест фабрика па из пет распрода опрему и разјури раднике. Ем та опрема вероватно вреди више него што је платио, дакле ето му тог интереса, ем се фабрика налази на земљишту које још више вреди (а није ушло у цену) и то почесто на јако добром месту, ем је сатарио добар део конкуренције.
Оно, није да су се самоуправљачи били нешто јако добро показали – последња година кад је то зрењанинско пиво било онако какво га памтимо је била ваљда 1977, а онда су кренули да испробавају рецепте и да праве оно са плавим словима на етикети, са смањеним процентом екстракта, што се ником није свидело. У то време, колико сам чуо, једна трећина управе није говорила са другом, а трећа је балансирала између њих, није ни чудо што су уфркестили пиво. Но, и тако су одржали производњу, чак су дигли нове ферменторе, развијало се.
Ова фотка није нарочито свежа, снимљена је пре четири године. Пред том капијом паркирам кад свраћам у дућан преко пута, и некако успевам да је ни не приметим, развио сам слепу мрљу на том месту. Волим ја зеленило, посадио сам на стотине дрвета, али… овде ми је некако непријатно. Није то тај капитализам који сте тражили.
Фотка? Обична документара, види се шта треба да се види, композиција примерено безоблична, ваљда сам само исправио хоризонталу. Нисам имао воље.