Ove nedelje ću vas prošetati po nekim mestima na kojima često zavirujem u fotografije. Za početak, ujka Toni.
Veća fotografija je ovde.
Tony Levin je jedan od najboljih basista u istoriji rock muzike. Svirao je ili i dalje svira sa brojnim uglednim imenima od kojih ću pomenuti samo sve albume i koncerte Petera Gabriela od početka solo karijere i sve instance grupe King Crimson od 1981. Kao bonus, da pomenem samo par sitnica: Welcome to My Nightmare (1975), moj omiljeni album Alicea Coopera; i omiljeni koncert nekog pop izvođača na ex-Yu sceni, Gibonnija, onaj 2002. u Zagrebu; i da ne pominjem više, jer ima toga mnogo. Ako ne verujete: svirao je tubu na inauguraciji Dž. F. Kenedija u Beloj kući 1961. godine, kao član srednjoškolskog limenog orkestra koji je neki mesec pre toga pobedio na nekakvom takmičenju.
No, danas nas ujka Toni zanima kao fotograf – elem, on se od fotoaparata ne odvaja već decenijama.
Slika koju vidite je sa koncerta najnovije instance grupe King Crimson u Osaki, održanog preksinoć. Našao sam je na sajtu Tonyja Levina, gde on redovno pakuje foto-izveštaje sa svih koncerta svih turneja na kojima se nalazi, a na putu je barem nekoliko meseci godišnje. Zanimljivo, on je inače sklon da fotografiše i usred koncerta, kad god aranžman dođe do mesta gde on nema partituru.
Međutim, na koncertima King Crimsona u SAD i Kanadi, glas Roberta Frippa bi išao u krug pre svakog koncerta, moleći publiku da ostavi telefone i fotoaparate po strani i da se prepusti muzici. Publiku King Crimsona čine ozbiljni ljudi koji umeju da misle svojom glavom, pa i da poštuju ozbiljne preporuke, te na nekoliko desetina koncerata (reda 40-50 u nešto preko godinu dana) nije zabeležen ni jedan jedini incident te (ili bilo koje) vrste. Solidaran sa publikom spram Gazdinog zahteva, ujka Toni nije snimao za vreme koncerata, već samo tonske probe, dešavanja u bekstejdžu i okolo. U Japan su otišli pre nekoliko dana, a tamo su malo relaksirali zahtev: tražili su od publike da se uzdrži od fotografisanja do pred sam kraj koncerta, kad se upale svetla. Tako da sad opet možemo da vidimo publiku na koncertima.
Uzgredna beleška: King Crimson celu ovu turneju po svetu svira isključivo u salama čija akustika je već overena kao dobra za nastupe simfonijskih orkestara – u protivnom, ne prihvataju mesto za sviranje. Poslednje odobrenje za montiranje opreme svaki put izdaje Robert Fripp lično. Inače, uoči svakog koncerta, Fripp posle tonske probe ostane na sceni, pored onog svog nepojmljivog šporeta čije funkcije zna samo on i u koji on ubada svoje gitare, pa za 20-30 minuta na licu mesta, svaki put bez izuzetka od nule, sklopi i snimi muziku koju će publika slušati sa razglasa od ulaska u salu do početka koncerta. E, pa kad je neko lud, onda tu nema pomoći.
Lud je i ujka Toni: njegova arhiva fotografija sa turneja je impresivna. Sajt mu je ružan k’o smrt, ali ko te pita, sadržaj je zanimljiv. Ako vas, nekim slučajem, zanima foto-beleška sa koncerta Petera Gabriela, 5. oktobra 2013. u Beogradu, lako ju je naći. Recimo, pokušajte klikom ovde. 