Tokom maja/juna 1970. godine, legendarna grupa Blood, Sweat & Tears je bila na turneji po Istočnoj Evropi koju je sponzorisala vlada SAD. Navratili su i do nas. U to vreme bili su na vrhuncu popularnosti, da bi uskoro kola krenula nizbrdo. Napustio ih je harizmatični pevač David Clayton-Thomas.
Grupa se dala u poteru za novim pevačem.
Jedan od kandidata je bio na Zapadu gotovo anonimni Poljak Czesław Niemen.
A on ih je glatko odbio.
Ono što momci iz BS&T verovatno nisu znali je da je Niemen veliki muzičar u drugom delu sveta. Još tokom šezdesetih, oko njegovog imena se stvorila fama u Istočnoj Evropi (možemo ga posmatrati i kao poljsku verziju Kornelija Kovača iz progresivnih dana Korni grupe) kao čoveku koji je bio spreman da ruši granice. Uostalom, već je imao uspeha kod nemačke publike sa pesmom “Dziwny jest ten świat” (“Strange Is This World” u engleskoj transkripciji), koja je jedna od najvažnijih poljskih protestnih pesama sa kraja šezdesetih.
Nosio je dugu kosu, oblačio se u hipi fazonu i uveo je psihodeliju u poljsku muziku iako je zemlja bila u čvrstom stisku Sovjetskog Saveza, iza Gvozdene zavese.
Početkom sedamdesetih Niemen je potpisao ugovor za snimanje tri albuma na engleskom jeziku u pratnji grupe SBB (koju smo pominjali), a zajedno su svirali i na otvaranju Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine. Pozornicu su delili sa Mahavishnu Orchestrom i Charlesom Mingusom, a u nekoliko navrata su bili na turnejama sa Jackom Bruceom.
U tom trenutku, Niemen je bio nadomak internacionalne karijere, pa su ga vlasti pustile da ode u SAD kako bi snimio novi album. Na izdanju Mourner’s Rhapsody (1974) su se okupili mnogi poznati američki muzičari iz sveta jazz rocka (obavezno pogledajte ko sve svira) i jedan je od dragocenijih vinila koje imam. Na stranu perfektna svirka – Niemen se na ovom albumu pokazao kao vrhunski pevač i kompozitor koji piše neobičnu muziku.
Album je podeljen na dve celine: prva strana je šetnja kroz različite žanrove, a na drugoj je engleska verzija svite “Bema pamięci żałobny rapsod” (sa njegovog albuma Enigmatic), po kojoj je album i dobio ime.
Ono što ne valja na ovom albumu su tupavi tekstovi pesama koje je potpisao neki Norman Simon, tako da naslov ovog priloga nisam ja smislio. To ne smeta da se ova zanimljiva pesma pažljivo sasluša, jer je puna neuobičajenih muzičkih rešenja.
Umesto jorgovana i šampanjca preporučujem vam konzumiranje Niemenove muzike. Iznenadićete se čega sve u njoj ima.