Veća fotografija je ovde.
Ove nedelje sledi drugo poluvreme kratke foto-šetnje po Berlinu. Ovog puta malo lakše note: dominantni element priče biće slike nastale na ulicama, tokom spontanih šetnji. I opet, izbor na prvu loptu: nažalost (ili na vašu sreću? hmm…), vreme mi ne dozvoljava da budem dramatičan i raspištoljim se u priči.
Metro je ključni artefakt kretanja u svakom pametnom gradu: ako imate razvijen metro, auto vam uglavnom ne treba. Bio sam korisnik metroa u svim gradovima koje sam pohodio, a imali su ga. Ništa čudno, ako ćemo pravo. Berlin ima deset U-Bahn linija, dobro isprepletanih i veoma frekventnih, sa 170 stanica širom grada; dnevno prevezu prosečno 1,4 miliona putnika. Prva stvar koju smo uradili kad smo izašli iz bescarinske zone na aerodromu Tegel beše kupovina karata za gradski prevoz za sve vreme boravka…
Građevina koju vidite u prvom (tj. drugom) planu na prvoj slici je početna stanica linije U-1 na strani ulice Warschauer. Malo je blesavo nazivati Unter-bahnom nadzemnu železnicu, ali svejedno: ovo je najstarija linija metroa u Berlinu i građena je još od 1902. godine. Neke stanice su pravi antikviteti (mada detaljno gledanje otkriva moderna ojačanja tih konstrukcija, ali krajnje vešto prikrivena da ne pokvare izgled) i zanimljivo je voziti se nadzemnom trasom, koja se pruža više od polovine cele dužine linije U-1: dobro za razgledanje.
Jedino mi je smetalo: svi vozovi, stari i novi, bez izuzetka, na svim prozorima imaju gusto raspoređen dezen po prozorima i time valjano fotografisanje čine neizvodljivim. Ajde-de: u podzemnim linijama nema šta da se slika. Mogli su da primete da na tim nadzemnim trasama ne idu u prilog turistima.
No, makar su vozovi frekventni i tačni. Za pet dana i ne znam koliko vožnji, presedanja i kombinacija, ne sećam se da smo ikada čekali na voz duže od četiri minuta, i to ono jednom kad nam je prethodni pobegao ispred nosa.