– Ćale, kakva ti je to bleja…
– A?
– Тi se vozikaju kolima, slušaju muziku i bleje jer im je dosadno…
Junior je bio sasvim u pravu. 
Na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete Chris Thompson, gitarista i pevač legendarne grupe Manfred Mann’s Earthband rešio je da pokuša i nešto drugo da radi. Ciljao je na američko tržište, tu je oduvek bila lova. Na snimanju albuma sa matičnom grupom upoznao je Stevie Vann Lange, studijski inventar koji spada u kategoriju pratećih vokala i svežu raspuštenicu – njen bivši muž, cenjeni producent Robert “Mutt” Lange već je počeo da se teši sa Shaniom Twain.
Thompson nije srljao i znao je dobro šta hoće. Ostale članove grupe Night je potražio među engleskim studijskim muzičarima koji su tada boravili na privremenom radu u Americi. Pokupio je dvojicu važnih: gitaristu Robbiea McIntosha i najboljeg sešn klaviristu svih vremena Nickyja Hopkinsa.
U teoriji, ovakva grupa proverenih muzičara predvođena vrhunskim pevačem i pevačicom trebalo bi da zapali stadione. U praksi, unatoč dobro osmišljenom debitantskom albumu sa kojeg je odzvanjao čistokrvni visokooktanski rock’n’roll, proizveo je samo jednu pesmu, “Hot Summer Nights“, koja se puštala na radiju.
Posle tri godine batrganja i još jednog neuspešnog albuma, prestali su sa radom i ostali zabeleženi kao još jedna grupa koja, uprkos nesumnjivom potencijalu, nije uspela.