Ala vreme leti. Koliko juče, bilo je proleće. Strašno. Fotografija se tu pretvara u dnevnik…
Mislio sam da će večerašnja fotka koju ću izabrati za fotku dana biti nešto drugo (tačnije: neko). Ali, usput mi se ukazala prilika za incidentalnu fotku. Ishod mi se dopao – a bio je to rezultat jednog jedinog pokušaja – i sad nemam kud.
Šta da radim, ne mogu da se nauživam jesenjih boja…
Fotka je izvedena pred mojom kućom, uz pomoć blica ugrađenog u fotoaparat, sve sa merenjem svetla u centru, samo na lišću. to je pomoglo da se glavnina grana u pozadini prikrije. Malččice sam klonirao neko bliže lišće, ostalo je zatrpala vinjeta (koja je dobro poslužila za tu svrhu). Boje su popravljene samo pojačanim kontrastom, što je istovremeno pomoglo i da se naglasi tekstura listova. I to je bilo sve. Mišn akomplišd. 
U ovo doba godine stanovnici NY state-a i Pennsilvanije voze više stotina milja isključivo da bi uživali u bojama jesenjeg lišća Nove Engleske (Maine, Vermont, New Hampshire, …). Iako idiotski pristup, vredan pažnje. Šatro – opsednutost bojama koje priroda pruža. Posebno kad te boli za cenu goriva i zagađenja, a sasvim druga stvar je isto obaviti biciklom, planinariti ili izaći ispred kuće.
Samo, možda je ovom komentaru mesto uz onaj crtani Reka slobode…
Ovako “zapisati” deo prirode neinvazivnom metodom je prava stvar. Za NG.
Jednostavno, lepo. Mhm, da, upravo sam ukapirao da nešto slično imam u ramu, na zidu.