Ako se bavite fotografijom van kuće, onda vam je saznanje o vremenu zlatnog sata potrebno.
Verovatno znate za pojam “zlatni sat”. A ako ste ga okušali objektivom svog fotoaparata, onda znate da je to jedan od onih čarobnih momenata kad ne možete da pogrešite: čak i vazduh ima nekakvu neobjašnjivu, sjajnu boju koja daje ekstra utisak sceni koju slikate.
Samo da vas podsetim na jednu letošnju fotku dana koju sam uspeo da učinim zanimljivom samo zahvaljujući zlatnom svetlu:
Trčao sam da uhvatim kadar: ova kombinacija svetla se ulučila tokom možda dva minuta. Bio je to zlatni sekund u zlatnom satu…
Po mom iskustvu, april i novembar imaju najbolje popodnevno zlatno svetlo, jer traje duže, pod uslovom da je lepo vreme. Stoga vas pozivam da se okušate: uhvatite čarobni trenutak na nekom zanimljivom mestu.
Početak i kraj zlatnog sata zavise od geografske dužine, konfiguracije terena i doba godine (dakako, i od vremenskih prilika, ali to valjda ne moram da pominjem). Vremenom naučite da uhvatite takvo vreme, pogotovo da prepoznate varijacije svetla koje postoje kada je 
Sunce iznad, odnosno ispod horizonta, a svetla još uvek ima dovoljno. Hajde da kažemo da bi trebalo da ste na željenom mestu pola sata pre zore, odnosno pola sata pre zalaska sunca. S obzirom na to da valja napraviti i trijažu uglova za slikanje, neka to bude i neki minut pre. Moje lično pravilo je da pokušam da se nađem na mestu za slikanje barem sat vremena pre zalaska sunca (u jutarnje sesije još nisam krenuo). Inače, ključna razlika između dva perioda je u tome što ujutru imate čistiji vazduh, što je idealno za pejzaže, pogotovo panorame.
U proračunu vremena za izlazak na teren vam može pomoći online kalkulator zlatnog svetla na koji sam naišao uz pomoć preporuke jednog fotografa na G+. Samo kliknite na mesto na mapi koje određuje mesto na kome ćete slikati i dobićete detaljnu listu za ceo mesec.
Ono jeste, sad će Miloš da me pita “a onaj moj program”? Pa, koristio sam ga, nije da nisam! Nego, mislim i na druge, pa eto prilike…
ništa lepše nema od drpanja algoritama, to je šerlokovski posao. obično ih stavljaju u javascript, pa se lagano izvuku – ima dosta strana po Webu iz vremena kada su ljudi bili preokuprani interaktivnim mogućnostima, pa se nisu bavili pitanjem bezbednosti. I mada je ovaj b-roll (bezobrazno) stavio kalkulaciju u .php, sve što čoveku treba je potreba, tako da se stvar uvek nađe, recimo ovde… 🙂
Ујутро чистији ваздух? Људи прде и ноћу… ал’ тек ујутро то пусте напоље у ово доба године. А онда и кресну кола, дигну штогод прашине итд…
Него, знаш кад ћу да почнем да планирам фотографисање? Тако, са прорачуном најбољег времена итд. Кад успе онај генетски покус са врбом и грожђем. Више волим да ми фотке буду спонтане, макар спонтано побачене. Спонтавам их тако, па кад опа кад тропа.
Прексиноћ магла… и ајде да видим шта ово сокоћало (фуџи еефикс 75 или тако нешто) може да уради у оном афтамацком режиму за дуже експозиције, са три снимка са различитим параметрима, које онда уклопи на лицу места, и у оном другом где само пусти дужу експозицију. И деси се да у једном од тих (тоталитарних?) режима не искључује блиц док му се не каже. Леле… маглуштина је била таква да, кад се осветли блицем, изгледа као лепило за тапете док се раствара. Онако громуљичасто.
Чиста насумица. Снимак није ни за шта, али… ко зна кад ће ми добро доћи да знам како се то понаша.
Vazduh ujutru jeste čistiji zbog kondenzacije vlage ka zemlji (rosa). A u to slikanje se ide pre nego što ljudi puste prdež iz svojih soba i kresnu automobile 😀
Što se blica tiče: nema šta da traži u pejzažnom forografisanju. Eventualno u nekim posebnim slučajevima, kada jedan ili više udaljenih bliceva osvetli neke taktički odabrane tačke… Ali, to je totalno druga priča.
A što se onog “e baš neću da planiram fotografisanje” tiče – tu već nemam ama baš nikakvih primedbi da ti tako radiš 🙂 Ja sam tek nekoliko puta u životu motao zlatni sat da bih fotografisao. I uvek je bilo vredno tog malog deranžmana.
Ја се углавном држим оне изреке Бате Ковача, “док испритискам све дугмиће које треба да испритискам, скоро да заборавим да сам хтео да свирам”. Моја припрема се састоји у томе да се сетим да понесем фоткалицу. Остатак предумишљаја је у одлуци да је извадим и укључим… остало, шта ми тог тренутка падне на ум. Рачунам (аха, прорачунато!) да ми је интуиција бржа од главе, смислиће нешто.