Kad savladate sistem gradskog prevoza, savladali ste i grad.
Veća fotografija je ovde.
Kad se umesto puteva u gradu nalazi more, nema ni tramvaja ni autobusa, a o metrou da i ne govorimo, jasno je da ćete se kroz grad kretati i vodom. Zemljanim prevoznim sredstvima svih vrsta (automobil, autobus, voz) u Veneciju najdalje možete stići, preko dva kilometra dugog zemljouza, isključivo do Piazale Roma, što je i najveće čvorište vaporeta – vodenog ekvivalenta gradskog autobusa, jedinog sredstva javnog gradskog saobraćaja na teritoriji Grada na vodi (taksiji su privatni, a gondole služe za ačenje na vodi). Druga opcija je da hodate pešice, što je nemoguća misija – ne samo zato što ćete se sigurno izgubiti i u toj avanturi potrošiti dragoceni deo dana, nego i zato što su razdaljine do ključnih mesta neprijatno velike, a vi ne treba da se iscrpljujete stizanjem na mesta, već razgledanjem mesta. Veneciju isključivo pešice možete da planirate, eventualno, ako ostajete tri do pet dana, čemu je mala šansa.
U prvi vaporeto smo se ukrcali neposredno posle parkiranja auta u garaži Tronchetto, gde smo kupili i dnevne karte koje koštaju 20 € i omogućuju, naravno, neograničen broj vožnji. Karte se učitavaju pomoću NFC čitača, procedura je prosta i vaše je samo da odaberete pravu liniju. Prvo odredište beše Trg Svetog Marka: od Tronchetta do te lokacije, koja se smatra centrom grada, deli vas oko pola sata avanture prvog pogleda na grad i desetak stajališta linije 2 sa obe strane kanala Grande; elem, vaporeto mnogi koriste i kao surogat mosta, jer na mnogim linijama plovi cik-cak između dve obale kanala.
Ako izuzmemo prvu i poslednju vožnju tog dana (poslednja beše sa pristaništa do Trga Svetog Marka nazad na Tronchetto kasno uveče), vaporetom smo plovili još četiri ili pet puta, što je uključilo i izvesno najbolju moguću foto-sesiju koju neko može da ima u Veneciji, a to je fotografisanje grada u zlatni sat sa kanalu Grande. Ljudi moji, to su scene koje prostom šetnjom pešice (a pogotovo vođen u turističkoj grupi kao ovca) ne bih mogao ni da uhvatim iz odgovarajućeg ugla niti vremenski da postignem. Drugim rečima: vaporeto je bio logistički ključ naše potpuno uspešne posete Veneciji.
Vaporeto je i predmet besprekornog trika ako se u Veneciji zateknete u vreli letnji dan. Pošto nemate mnogo vremena, pa da se sklonite sa najgoreg sunca i čekate da prođe jara, prosto – ukrcajte se u vaporeto na nekoj od kružnih linija, držite se senke, promaja je već obezbeđena laganom plovidbom, pa provedite sat ili dva razgledajući grad sa vode. Ili, još bolje, učinite kao što smo mi učinili, pa otiđite na obližnje ostrvo° Murano (ako vas zanima ono čuveno staklo, tamo je isti predmet ponekad i do 3-5 puta jeftiniji nego u centru Venecije) ili na živopisni Burano (mada je malo daleko), pa upišite sebi još jedan poen.
(° Mak na konac gledano, i Murano i Burano su arhipelazi, baš kao i Venecija, a ne prosta ostrva.)
Tehnički detalj kojim sam potpuno oduševljen: pristaništa, tj. “stanice” vaporeta izgledaju tako što su to pontoni, koji su sa strane do prilaza prilagođeni potrebi, pa je to ili uska staza na vodi ili, prosto, splav sasvim primaknut obali, a sa strane do broda standardizovani tako da se postupak pristajanja, razmene putnika i polaska sa stanice obavlja rutinski i veoma brzo, ponekad ne duže od jednog minuta. Manevar se obavlja sinhronizovanim radom kormilara, koji brod održava u mirnom položaju tako što lopata elisom u suprotnom smeru od veza, i jednog službenika koji vezuje brod, otvara klizeću ogradu, pazi na bezbednost putnika i po potrebi pomaže pri iskrcavanju i ukrcavanju, a zatim brzo odveže brod i zatvori ogradu pri polasku. Taj posao traži veštinu, a ne snagu, pa sam viđao da to rade i devojke.
Vaporeti su različitih veličina, prilagođeni opterećenju linija na kojima voze i prolazima ispod mostova koje moraju da savladaju. Očigledno su veoma lako upravljivi: posmatrao sam kako se napravio “čep” od tri vaporeta koji su hteli da pristanu na istu stanicu (bio sam u srednjem) i primetio sa kojom veštinom je svima njima upravljano tako da ne dođe ni do naizgled opasne situacije. Inače, najatraktivniji su oni veći brodovi (pretposlednja slika), koji imaju sedišta na pramcu, pa ako nije prevelika gužva, možete uhvatiti mesto za spektakularan pogled tokom plovidbe.
Ako izuzmemo i postojanje privatnih taksi-brodića, postoji još jedan oblik rekreativne plovidbe kanalima Venecije. Međutim, na vožnju gondolom ćete verovatno zaboraviti kad saznate koliko košta…