Jedan od prvih originalnih vinila koje sam nabavio bila je nemačka kompilacija ranih radova The Spencer Davis Group. Na dve ploče je stalo sve ono što je bilo značajno za njihov rani period u kome je ključnu ulogu imao ne sam Spencer, već maloletni Stevie Winwood.
Kada imaš malo vinila, kao što sam ih ja imao u to vreme, ne ostaje ti ništa nego da ih vrtiš do besvesti.
Ono što je ovu grupu razlikovalo od ostalih koje su bile popularne u to vreme su repertoar u kome se rani rok mešao sa jakim uticajima soula i fenomenalno, zrelo pevanje Winwooda, neprimereno njegovom uzrastu. I da ne zaboravim, posebnost je davao i onaj “težak zvuk” Winwoodovog Hammonda B-3, kada bi se dohvatio i njega.
Pesma “Keep on Running“, o kojoj sam već pisao, odmah je postala veliki hit čim je izdata krajem 1965. godine, popevši se na sam vrh top liste, pa je takav uspeh trebalo kapitalizovati. U to vreme, Chris Blackwell, koji je bio producent grupe, pokušavao je da se izbori za bolju poziciju svoje kompanije Island Records na britanskom tržištu. Igrao je na sigurno: angažovao je istog autora, Jackiea Edwardsa, da napiše novu pesmu i nadao se najboljem.
“Somebody Help Me” je bila odlična, i ona se popela na sam vrh liste, ali se danas malo pominje. Slavu su joj ukrale druge dve pesme po kojoj se ova grupa pamti – “I’m a Man” i “Gimme Somme Lovin’“.
Winwood je ubrzo napustio grupu da bi osnovao mnogo uspešniju – Traffic, a Davis je na sve načine pokušavao da oživi posrnulu karijeru. Kroz The Spencer Davis Group je prošlo mnogo talentovanih muzičara koji su kasnije pravili sjajne karijere, ali uspeh iz vremena kada je Winwood bio u postavi nikad nisu ponovili.