Pelageja

Znate li ko je Pelageja? E, pa sad ćete saznati. I nećete nikad zaboraviti, garantujem vam. Meni je baš po volji, od prvog dana kad sam saznao za nju. A pogotovo danas, na moj stotinu šesti rođendan. Aj, pa živeli!…

Ima nešto preko dve godine, Zoća je došao u posetu. Kao i obično, doneo je sa sobom pun džak muzike iz Ali-Babine pećine. Suvo zlato, kao i uvek.

Prilično neobično, reče da je poneo nešto što je našao na jutjubu; nije neki kvalitet zvuka, ali ima da se razbiješ k’o zvečka kad čuješ.

I pusti ovo.

AAAA?

Šta je ovo, sunce li ti žareno?

Nisam se ni opasuljio, a Zoća je nastavio dalje.

Čekaj, bre! Milost! Šta je bre ovo, jebote!!! Ko je ova cura? Ko je sklopio ovu muziku?

Istraži sam, reče Zoća.

On to obično kaže kad je uveren da sam već zaražen. Tako i bi.

– * –

Pelageja (iliti originalno: Пелагея) je prelepa devojka iz Rusije, tačnije iz Novosibirska, rođena 1986. godine. Kad je imala deset godina, pobedila je u ruskom ekvivalentu “Muzičkog tobogana”, ali se nije pretvorila u pinkoidnu drombulju poput one Bekvalčeve, nego je odmah poslata u specijalno odeljenje za muzičke ekstra-talente u Moskvi, jedno jedino od takve vrste u celoj Rusiji, gde je imala apsolutno poseban tretman. Elem, nisu Rusi budale, pa da profućkaju svoje jedinstvene talente.

A onda, priča iz bajke…

Već sledeće godine, Pelageja se našla na usluzi na gala koncertu posvećenom obeležavanju 850 godina od osnivanja Moskve.

Malo je reći da je to dete šokiralo celu Rusiju svojim nastupom: ovako ne pevaju deca. Ovako pevaju pečeni, školovani pevači koji već znaju sve…

2000. godine, kad je imala samo 14 godina, Pelageja je održala koncert akustične, malo slobodnije muzike sa drugarima iz škole. Do svoje osamnaeste, naučila je sve što se o pevanju naučiti može, a onda je sa istim tim drugarima krenula na otvorenu scenu. Kako je to izgledalo te 2004. godine, kad je Pelageja imala 18 godina:

Ko pomisli da je ono od 0:55 do 1:09 slučajno izvedeno, taj baš ne zna mnogo o potpunim pevačima…

I da skratimo priču: Pelageja je sa tim društvom iz škole i danas; onaj dečko na gitari je njen školski drug. Zajedno stvaraju neverovatni pop-fusion koji je promišljen perfektnom pameću i znanjem koje nema mnogo njih, a odsviran i otpevan tako maestralno da mora da krene ili žmarac uz kičmu ili suza niz obraz, birajte, može i oboje.

I šta dalje reći. Tražite, pa slušajte. Ili nemojte, ako mislite da postoji bolje. Ja čekam dan najave koncerta negde u Srbiji. Taj koncert ću bezuslovno da pohodim.

Bolju pevačicu nisam čuo nikad. Eventualno Marta Šebešćen, na čijem koncertu u Kikindi sam plakao dok je pevala sama na sceni, bez pratnje, iako ni reč nisam razumeo; ali, to je neka druga priča.

Potražite album “ТРОПЫ” (Tropy) i poslušajte ga pažljivo. Ne, neće vam smetati to što ne znate ruski; ne znam ga ni ja. Ali, na neki volšebni način, razumeo sam o čemu ova cura peva. Magija.

Čista magija. I apsolutna lepota. I spolja i iznutra.

Najbolje sam ostavio za kraj.

Na kraju, preporuka: prođite kroz plejlistu na jutjubu, kopajte i dalje.

$#$