Upozorenje

Johna Mayalla s pravom smatraju “ocem britanskog bluza” jer su kroz njegovu “školicu” tokom šezdesetih prošli gotovo svi muzičari koji će nekoliko godina kasnije početi sa sopstvenim uspešnim karijerama. Većina od njih našla je mesto u leksikonu “ko je ko u bitanskoj muzici”, a Mayallova uloga “poslodavca koji menja muzičare k’o čarape” je, vremenom, revidirana – on je najviše igrao ulogu “katalizatora” koji je iz tekuće ekipe uglavnom mladih talenata uspevao da izvuče ono što je najbolje.

Vremeplov nas vodi u 1967. godinu.

Tadašnja postava Mayallovih Bluesbreakersa zabeležena je na albumu A Hard Road. Ovaj album je jedan od boljih u njegovoj velikoj diskografiji. Glavni gitarista je bio Peter Green, bas je svirao John McVie, a bubnjeve Aynsley Dunbar. Značajan je iz više razloga: umesto rudimentirane bluz svirke, na njemu je mnogo toga podređeno atmosferičnosti i prostoru, Green se izborio da se na njemu nađe i par njegovih autorskih numera (jednu i peva), a ako se pažljivije posluša uočiće se embrion iz kojeg će se razviti zvuk koji će nešto kasnije proslaviti prvu postavu grupe Fleetwood Mac.

Posle kratkog zadržavanja u The Jeff Beck Group, Aynsley Dunbar će pokrenuti sopstvenu viziju bluza kroz The Aynsley Dunbar Retaliation, sprdajući se kroz ime grupe sa Mayallom zato što ga je otpustio. Nije uobičajeno da bubnjari predvode grupe koje sviraju bluz, ali im nije loše išlo. Iako ni jedan od njihovih albuma nije napravio neki veliki posao, bili su velika koncertna atrakcija. Pored Dunbara koji pripada grupi bubnjara koji sviraju svoj intrument a ne lupaju po njemu, nesumnjiva zvezda je bio fantastični pevač moćnog glasa Victor Brox.

“Warning” (1967) je pesma sa prvog singla koja je u neku ruku anomalija. Umesto “ravnog” bluz zvuka ponudila je nešto novo, što je razbijalo sve dotadašnje konvencije. Bubnjevi su, normalno, bili istaknuti u zvučnoj slici, a Brox je uobičajenu tužbalicu o muško-ženskim odnosima otpevao kao vuk koji zavija – poređenje sa glasom Toma Jonesa ne bi bila velika greška.

Iako je prva singlica prošla gotovo nezapaženo, “Warning” se par godina kasnije, na moje veliko iznenađenje, našla na debitantskom albumu grupe Black Sabbath (1970). Ozzy Osborne ju je pevao daleko inferiornije od Broxa, ali je Tony Iommi dobio i previše prostora da demonstrira svoje gitarističko umeće.

Posle raspuštanja Retaliatona, Dunbar je pokušao da pokrene novu grupu. Nagovarao je Roberta Frippa da mu se pridruži, a ovaj njega da dođe u King Crimson. Nisu se dogovorili, a bubnjar je nastavio karijeru svirajući sa Frankom Zappom tokom sedamdesetih. I sa mnogim drugim velikanima.

Verujem da je davno zaboravio na Mayalla i njegov inkubator.