Negde između globalnog uspeha rock mjuzikla Evita i Cats, a u vreme kada su snimljene “Varijacije na Paganinijevu temu“, uglavila se i opereta Tell me on a Sunday (1980) iz pera (klavijatura?) Andrewa Lloyda Webbera. O njoj se gotovo ništa ne priča, kao da nije ni postojala, a zanimljiva kao i svi ostali njegovi radovi.
Onaj moj dobro poznati prijatelj Vukašin (Vule, Vukica, Vuki… ne znam kako sam ga već pominjao) u to vreme se potrudio da bacimo uvce i na tu ploču.
Dobro, nije taj rad ista liga poput pomenutih mjuzikla koji su stekli svetsku slavu, ali je daleko od toga da bude loša. Samo je u njihovoj senci, što je i normalno. Meni je dodatno interesantna i po ekipi koja je realizovala ovaj poduhvat.
Ako ispratite link na Varijacije, videćete da se na njihovom snimanju okupila najbolja elita britanskih rock muzičara. Ista je i na ovom albumu. U svojim memoarima Jon Hiseman svedoči da je to bilo vreme kada oni, ma koliko bili poznati i respektovani, nisu imali “‘leba da jedu” zbog zavrzlama sa izdavačkim kućama i tvrdoj želji da svoju karijeru drže pod kontrolom i ne izdaju ništa što je ispod (pre)visokih standarda koje su postavili. “Tezgarenje” za Andrewa Lloyd Webbera, koji se pokazao kao pravi prijatelj i mecena, omogućilo im je da bezbolno prođu kroz taj period i za to su mu svi odreda zahvalni.
Na tim sešnima, za svoju dušu su odradili album Ghosts (1981), koji je objavljen kao projekat Roda Argenta i Barbare Thompson. Na njemu testiram svoje KEF zvučnike kada mislim da ne rade kako treba. A posle njega snimljen je još jedan, koji nikada nije izdat… Možda ću i da ga nabavim, jednoga dana.
Elem, možda je Webber u tom trenutku imao na umu i nešto drugo što će postati Song and Dance (1982)… To ćemo saznati iz njegovih memoara, tek, pesma “Take That Look Off Your Face” je, nekim slučajem, dospela do liste najslušanijih. I to u prvih pet!
Valjda su se žene u priči o “nevernom dečku” pronašle. I kupovale singl…
Ostaje mi da vam otkrijem ko je Marti Webb… Ona je glumica i fantastična pevačica u mjuziklima čija karijera seže još u šezdesete. Ta vrsta umetnosti još uvek se nije zapatila na Balkanu.
Što ne znači da treba da je ignorišemo.