бројке не лажу

си нашо? ма ди тамо тражиш, ма да огуглаш цео дан опет неш наћи. нема то. било, памтиш ти, памтим ја, ај да кажемо да смо нашли. па шта, нећемо имати тај агро… агруменат. само чантрамо, нема везе, не пишемо докторат. свако може сам за себе да изведе рачуницу. за шта било, само кад му кажу да се нешто не исплати, нек довати плајваз и дигитрон па нек нађе своје бројке. бројке не лажу, јел тако, тако је. а? и ја исто, чим кажу да бројке не лажу, тачно знам да баш онда лажу. а како онда лажу? па тако што бирају бројке. ево, колико те кошта што возиш кола? а, срачунао си, добро. јел ти се исплати? а, не знаш? ево имаш цену километра за разне моделе па каже… да видим… ево, не исплати ти се ако пређеш мање од 12000 годишње. пише ти овде.

могу они да срачунају чак и казне за паркирање и штогод хоће, неће бити да ти се не исплати, па прелазио и само 4000. јер на овој страни, пошто је то кад си без кола, ту нису урачунали скоро ништа, осим цене превоза. случајно заборавили то што ћеш да изгубиш два сата док дочекаш бус тамо и назад…

или три четири сата, јер су управо укинули линију на коју си кренуо. и још сат у локалном превозу кад стигнеш тамо. јес аутобус добар за превоз од станице до станице, ал’ где ти је станица овде, а где тамо? и онда још погледате све кућне видоје па би да кренеш кући иза поноћи, буса ни нема. ћеш у хотел ваљда? не него нећеш ни остати тако дуго. а то ти не улази у рачуницу. или ај ти буди у свилајнцу у девет ујутро. или дан раније са ноћењем, или да платиш такси. е. а кад ти рачунају да ли ти се исплати, то не виде. случајно им није пало на ум. а оно кад чекаш бус по киши па ни не дође? не рачунају радне дане изгубљене док прележиш. или кад нећеш бусом, баш би возом, ал’ украдено нешто километара шина пре петнес година и још их нису нашли, па тај твој воз ни не постоји.

или она дилема, кирија или да купиш кућу или стан. па те убеђују да је боље у кирију, саберу ти трошкове – под кирију имаш само још струју и те ствари, што имаш и иначе. а кад имаш кућу, ем отплаћујеш рату, ем треба да плаћаш одржавање куће, па порез па ово па оно… кад им поверујеш, бокте стварно се не исплати. аха, а оном што издаје се исплати? твоја кирија покрива његове трошкове и празне месеце између два станара и он још заради? ајде! њему се исплати а теби не? а има ту још једна ствар која не улази у рачуницу – шта добијеш за, рецимо, стодваес кирија? то што ниси спавао у парку него под кровом. ништа више. а кад отплаћујеш своју кућу, бато, тураш у ствари себи у џеп, остаје ти кућа. за тих стодваес кирија си могао да имаш кућу па не би морао да се питаш да ли смем ово или оно, ко пред учитељицом, да ли ће да ме ребну, шта вели у уговору? ниси деца, матор си клипан, шта има да се штрецаш. твоја кућа, твој кућни ред, сиђеш како ти хоћеш.

а тек кад крену са тим да се не исплати да сам гајиш нешто, па као види пошто је то у дућану, пошто је на пијаци, не исплати се. знаш како се њима исплати? тако што варају. шприцају с којекаквим керефекама, беру скоро зелено па онда ко онај клинац што се није бојо инекције, видео како његов ћале, пиљар, то стално ради с бананама. волиш парадајз? оно волим парадајз и радо га се сећам. одгаји га сам, па да видиш шта је парадајз, а не та пластика што си купио. ту већ немам ништа против и да су у праву, да се можда и не исплати, ал’ парадајз није… како да ти кажем, није ствар за зараду. е, ај дођи за коју недељу да пробаш ово моје кад узри, па упореди са оном тугом синтетичком. има да паднеш у севдах ко магарац у јендек. е ал’ раја не разуме љубав. него падају на те приче, исплати се не исплати се. тјах.