Uvek može gore. Samo je pitanje: gde je tačka pucanja?
Kada je Bruce Springsteen napisao i snimio pesmu “The Ghost of Tom Joad” na istoimenom albumu 1995. godine, beše to relativno tiha pesma napisana u maniru Woodyja Guthrieja. A kada su Rage Against the Machine snimili istu pesmu 2000. godine, učinilo se da je u nju ugrađeno sve što može da se nađe na što udaljenijem kraju palete zvuka. I onda, kad su se na sceni sreli The Boss i Tom Morello, sjajni gitarista te metal-rap grupe, učinilo nam se na čas da je od dve nespojive stvari moguće dobiti energičnu pesmu koja poziva na noge.
Ovde moram da se zaustavim, jer prethodni pasus sam napisao tendeciozno, upravo sa namerom da vam pokažem kako se u svakom pogledu na angažovanu muziku može pogrešiti u svemu što se o njoj izlane. Kako na ovom blogu zbilja ne težimo da budemo mediokriteti, to vas molim da prethodni pasus dobro zapamtite, a potom odvojite od ostatka ovog priloga.
Jer ni The Boss ni Tom Morello u vreme kad su snimali svoje matične verzije te pesme nisu mogli znati da će 2007. godine započeti globalna ekonomska kriza izazvana pohlepom. Nisu mogli znati da će bezimeni protagonista Springsteenove pesme postati predložak za stotine hiljada ljudi koji su nakon isplate pola kredita za kuću ostajali dužni duplo više nego što su se zadužili. I to samo zato što su u jednom ili dva navrata kasnili po dva meseca sa isplatom hipoteke nakon što su ostali bez posla.
Ko je uopšte Tom Joad?
Za klasu onih koji su izazvali ekonomsku krizu 2008. od presudne važnosti je da oni koji su u toj krizi nastradali ne čitaju knjige. Jer, onaj ko čita je onaj ko razmišlja, a onaj ko razmišlja pre ili kasnije neminovno ukapira stvari. Neko od onih koji su ukapirali bi mogao da preduzme nešto, pozivajući na noge sve one koji su ukapirali i one koji tek što nisu. A onda nastaje problem po one kojima nikad nije dosta, iako imaju mnogo više nego što njihova unučad može da potroši.
Današnje metode sprečavanja populacije da se okrene knjizi su mnogobrojne i sve su uspešne. Zato većina nas ne zna za sadržaj knjige “Plodovi gneva” Džona Stajnbeka (John Steinbeck, The Grapes of Wrath, 1939). U toj knjizi, koja je bezuspešno anatemisana od strane američkog establišmenta od prvog izdanja do dana današnjeg, govori se o porodici Joad koja ekonomski strada na svojoj farmi u Oklahomi tokom nekoliko sušnih godina, nakon čega ih dotuče Dust Bowl. Nemajući izbora, sve što imaju pakuju na neki jad od kamiončića i kreću niz Route 66 u Kaliforniju, nadajući se nekom berićetu u zemlji blagostanja. Tamo rade kao nadničari na plantaži pomorandži, gde ih gazda prevesla žedne preko vode znajući da nemaju izbora iako obitavaju na granici gladi… Tom Joad, član porodice, biva gurnut preko ivice kada postane svedok mučkog ubistva svog prijatelja koji je organizovao sindikat berača, a potom i štrajk…
John Ford je snimio kultni film prema toj knjizi, a američki establišment je nastavio da pljuje po Stajnbeku čak i kad je 1962. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, nazivajući ga trećerazrednim piscem i desetorazdrednim filozofom.
Najgore od svega: u romanu “Plosdovi gneva” se nalaze pouke koje su mogle da spreče da se desi ono što se desilo 2008. Sedamdeset godina posle Stajnbekove priče, niko se ne čini spreman da učini žrtvu koju je učinio Tom Joad. Upravo o tome govori refren današnje pesme:
I’m sitting down here in the campfire light
With the ghost of old Tom Joad
A o tome upravo govori i natpis crvenim slovima na gitari Toma Morella.
Nema više onih koje je moguće čak ni probuditi, a kamoli izazvati guranjem preko ivice gladi. Oni koji imaju novca upošljavaju državu da brani njihove interese i to eskalira sve gore iz decenije u deceniju. Hard times on Wall Street, and hard times on Main street, veli The Boss u najavi ove pesme. Oni koji moraju da rade da bi živeli, ali im se to dostojanstvo uskraćuje zarad nečijih interesa, na granici su pucanja. I Springsteen i Morello su provodili vreme sa tim nevoljnicima na ulicama i u kartonskim naseljima ispod petlji na autoputu, ali nijedan od njih ne može da učini ono što je bio sposoban da učini Woody Guthrie, koji se u svoje vreme nadobijao batina od kompanijskih gorila kao malo ko. Ovi danas su suptilniji. Neće te ubiti na ulici. Pustiće te da se sam ubiješ.
Svaka sličnost sa dešavanjima u Srbiji je isključivo proizvod vaše prljave mašte. Nama ovde cvetaju ruže. Mi ovde čitamo knjige i razmišljamo nakon čitanja, pa nam se zato nikad ne desi ono zlo koje se već desilo u prethodnoj generaciji. Blago nama.
Men walking ’long the railroad tracks
Going someplace, there’s no going back
Highway patrol choppers coming up over the ridge
Hot soup on a campfire under the bridge
Shelter line stretching ’round the corner
Welcome to the new world order
Families sleeping in the cars in the southwest
No home, no job, no peace, no restWell the highway is alive tonight
But nobody’s kidding nobody about where it goes
I’m sitting down here in the campfire light
Searching for the ghost of Tom JoadHe pulls a prayer book out of his sleeping bag
Preacher lights up a butt and he takes a drag
Waiting for when the last shall be first and the first shall be last
In a cardboard box ’neath the underpass
You got a one-way ticket to the promised land
You got a hole in your belly and a gun in your hand
Sleeping on a pillow of solid rock
Bathing in the city’s aqueductWell the highway is alive tonight
Where it’s headed everybody knows
I’m sitting down here in the campfire light
Waiting on the ghost of Tom JoadNow Tom said, “Mom, wherever there’s a cop beating a guy
Wherever a hungry newborn baby cries
Where there’s a fight against the blood and hatred in the air
Look for me, Mom, I’ll be thereWherever somebody’s fighting for a place to stand
Or a decent job or a helping hand
Wherever somebody’s struggling to be free
Look in their eyes, Ma, and you’ll see me”The highway is alive tonight
Where it’s headed everybody knows
I’m sitting down here in the campfire light
With the ghost of old Tom JoadWell the highway is alive tonight
But nobody’s kidding nobody about where it goes
I’m sitting down here in the campfire light
With the ghost of old Tom Joad
With the ghost of old Tom Joad
With the ghost of old Tom Joad
…
P.S. Zapravo, nije to kompot, već nešto drugo, ali nisam hteo da budem baš toiliko prost u svom pisanju.