U gluvo doba noći između petka i subote, probudila me je grmljavina kakvu odavno nisam čuo. Dok sam se pitao da li to samo sanjam, u blizini je udario grom da su svi prozori zaigrali, a kiša je počela da pljušti kao da sam u tropima, a ne usred Šumadije. Suncetijebemžareno, prvo sam pomislio, da li se podmladak vratio na vreme iz provoda? Onako krmeljiv i sanjiv odem da proverim i padne mi kamen sa srca – na broju su i ne konstatuju šta se oko njih dešava.
Jebeš dan koji ti ovako počne…
Jutro sam dočekao poprilično “zgužvan”, al’ moralo se delati – ko mi je kriv što ne volim sir i kajmak iz supermarketa, već iz domaće radinosti. Proizvođać uživa dve decenije moga poverenja i ima samo jednu manu – na pijaci je tek sat vremena subotom ujutru i ako zakasnim, rasprodaće zalihe, pa tokom naredne nedelje mogu samo da blejim.
Odlazak na pijacu spada u rutinu koju volim – nadmudrivanje i ćaskanje sa “srpskim seljakom” me obično oraspoloži – sem kada su i oni loše volje, kao jutros. Za utehu, dok se vraćam domu svome, greje Sunce… Već pravim plan da pustim noge put Šumarica…
U međuvremenu, dok zevam u nebo, primećujem da su nepoznati avioni napravili šahovsku tablu na nebu iznad grada. Nisam pristalica teorija zavere i priče o chemtrailsima, al’ znam, iz iskustva, da će uskoro biti belaja… Dok praznim kese sa pijace Sunce vošebno nestaje i svi moji dnevni planovi padaju u vodu…
Bedak…
U takvim okolnosima obično posegnem za onim “kompilacijama za podizanje raspoloženje”… Ovoga puta mi se ne da, pa se na volšeban način prisetim da pustim nešto iz foldera “Novo, za šta do sada nisi imao vremena” i, začudo, sve odjednom proradi…
“Joy Comes Back” je prava stvar. Istoimeni album je, ako se ne varam, jedanaesti po redu koji je snimila Ruthie Foster. Ova fantastična pevačica koja je tokom cele karijere uspešno plasirala veštu mešavinu bluesa, rocka, soula & gospela, odmah me je postavila na noge. Mada kod nas gotovo nepoznata, u Americi je poprilično cenjena, a uživa i podršku nekih od muzičara koji imaju veliku težinu. Zbog toga nije ni malo čudno što joj u ovoj pesmi društvo prave sve asovi poput Dereka Trucksa, Joea Vitalea ili Warrena Hooda.
Negde pročitah da je ovaj album snimila jer je bila potpuno raspadnuta zbog kraha svoje veze i nije znala šta drugo da radi.
Meni je pomoglo da popravim raspoloženje posle lošeg sna, a ona ne znam šta će…
Čista uživancija čitati to što pišeš
Pozdrav iz Osijeka
Grogi
Da nije bilo oborina, ne bi bilo i priloga. 🙂
Pozdrav tebi i svim Osiječanima koji nas čitaju.
Чегбре, а оно о киши и Крагујевцу, шипак?
Nemoj da zazivaš… Uglavnom nas obilazi. 🙂
Samo neka se strpi dok ne prođe Arsenal FEST za desetak dana. Ne bih da propustim Buzzcocks, Damira Urbana & Ramba Amadeusa, Josipu Lisac, Anu Popović, Rundeka, Bjesove, Gobline…
A dolaze mi “na noge”.
da nije bilo oborina, a onda i priloga ja ne bih slušao ruthie foster
eto
pozdrav
G