“Nikada se u životu nisam laktao”, izjavio je Keef Hartley u jednom od razgovora sa novinarima. Bio je bubnjar koji, za malo, da postane internacionalna zvezda. Oni malo stariji, poput mene, dobro se sećaju njegovih bizarnih fotografija iz sedamdesetih, obučenog u odeću američkih indijanaca – prva pomisao nam je bila da kod njega nisu sve koze bile na broju .
A on se samo dobro zezao…
Ako se malo probrlja po njegovoj biografiji, ima štošta zanimljivog da se pronađe – u grupi Rory Storm And The Hurricanes nasledio je mesto Ringa Starra koji je u tom trenutku imao ponudu koja se ne odbija. Znamo kako se ta priča završila. 
No, ni tu se nije dugo zadržao, što je bilo uobičajeno za to vreme – Mersey beat je tiho zamro, a on je karijeru nastavio u grupi Artwoods u kojoj mu je društvo pravio John Lord koji će, nešto kasnije, osnovati Deep Puple. I tu nije kraj, jer je školica kod Johna Mayalla bila obavezna za sve one koji će, potom, nešto značiti u britanskom rock & rollu…
Hartley je sva ta životna iskustva shvatio na svoj osoben način – kao dobru zabavu. 
Na poznatom albumu Johna Mayalla & The Bluesbreakersa Bare Wires (1968) nalazi se pesma “Hartley Quits” koju je napisao Mick Taylor a koja, na neki način, i govori na koju stranu se bubnjar uputio pokušavajući da realizuje sopstvene ideje. 
U osnovi, to je bio bluz nadograđen elementima soula i džeza što, u kombinaciji sa višečlanim bendom koji je uključivao i duvače, zvuči više nego dobro. Toliko dobro da su bili jedan od retkih britanskih izvođača koji su nastupili na legendarnom Woodstock festivalu!
Pored Hartleyja, zvezda grupe bio je mlađani gitarista Miller Anderson, koga lagano po talentu i sposobnostima mogu da svrstam uz vršnjaka Steviea Winwooda. Andeson je napisao i većinu pesama za drugi po redu studijski album grupe Time is Near… (1970). Nema potrebe da se zamaramo o čemu on to u naslovnoj pesmi peva jer će vam sama svirka i polet grupe odmah odvući pažnju na drugu stranu.
Ako do sada niste ukapirali, u pitanju je zaboravljeni klasik. 
Po raspadu grupe, Hartley je otvorio kafanu u kojoj je kućni bend sa njime na bubnjevima redovno nastupao. Ponovo je izabrao ono što njemu najbolje paše.
I to je radio sve do svoje smrti.