Ima li ovde nekoga ko nije gledao film The Bodyguard? Devedesetih je bio obavezno štivo – muškarci su zevali u lepu Whitney Houston, a žene uzdisale za Kevinom Costnerom u najboljim godinama. O potrošenim maramicama i potocima suza da ne pričam… I sve to je začinjeno današnjom pesmom koja je u izvođenju Houstonove postala evergrin.
Ni tada ni danas, gotovo niko ne zna ko je njen autor.
Da se ne igramo kviza, odmah ću vam reći: to je Dolly Parton. Pesma je napisana još 1973. godine i snimljena je za njen antologijski album Jolene (1974). U to vreme Dolly je bila u periodu tranzicije iz ortodoksnog country miljea ka songwriterskim vodama i može se reći da joj je dobro išlo. Već je bila velika zvezda, a vremenom će postati još veća.
Kao većina njenih pesama, i ova ima jednostavan tekst koji je direktan. Jasno je da se radi o ljubavi i rastanku, ali se ne zna ko su akteri. U stvari, Dolly je njome obeležila profesionalni rastanak od legendarnog Portera Wagonera, kome duguje sve u životu. On ju je otkrio, doveo u svoj muzički cirkus, bio joj mentor i zaštitnik u borbama sa alama iz nešvilskog muzičkog biznisa, sa njim je snimala duete…
Da se razumemo, Wagoner joj nije bio ljubavnik, a muža nije menjala ceo život. 
Postoji priča da je kralj Elvis bio zainteresovan da snimi ovu pesmu, ali se to nije desilo. Bezobraznu ponudu pukovnika Toma Parkera, Elvisovog nadaleko čuvenog menadžera, da se odrekne autorskih prava, Dolly je glatko odbila.
“I Will Always Love You” u izvođenju Houstonove jedan je od najprodavanijih singlova svih vremena. Statistike govore da je prodat u oko 12 miliona primeraka, što je Partonovoj uvećalo bogatstvo za čestitu sumu. Poslednji put kad sam čuo da je Dolly izvodi beše pre par godina, na Glastonbury festival. To je bio vrlo upečatljiv nastup.
Još uvek je kraljica Nešvila.