…што пожелиш, то наслика – рече ВИБ. Или, данашњим речима, “не веруј статистици коју ниси лично наштеловао”. Или “пре рата нисмо имали ништа а онда дошли Немци и однели нам све”. Или оно о бројкама које не лажу, што рече Лајави.
Статистика може да докаже свашта, методом погодног узорка. Да не причам у празно, ево узорака.
(ево и велика и велика)
А сад, анализа. Статистичка. Поредимо 2012. и 2017.
Дакле не падам у типичну грешку соцреалистичке статистике да за основу узимам 1939. годину, него ево нешто свеже. Шта можемо да закључимо из периода петогодишњег развоја?
- Облачност је порасла са 12% на 100%.
- Коров је јако узнапредовао.
- Све што је изграђено је нестало.
- Удео неба у фотографији је пао са 66% на 30%.
- Покривеност тла је отприлике иста, али се са технологије сламе прешло на пластичну фолију.
- Зарђалост лукова је обрнуто сразмерна њиховој офарбаности; са 10:90 се прешло на 95:5 у корист рђе.
- Сво дрвеће је на истом месту и ту се ништа није мењало.
- Приноса нема па нема, бележи се нулти раст.
Међутим, стварност има ту незгодну навику да објасни статистику и нарочито како се дошло до бројки.
- Да, јер је прво снимљено по дивном дану са чаробним облацима, а друго кад је почињала киша.
- Да, јер је прво снимљено 12. априла, кад је пролеће каснило и још ништа није стигло да озелени, а друго 18. јуна, кад је све бујало.
- Само се чини да је нестало, јер су га заклониле крошње. Све је и даље ту, чак ни напуштена кућа негде на левој петини још није пала.
- Наравно, шта има да снимам равномерно сив облак. У ствари не да елевација објектива није иста, него нисам ни трефио одакле да поновим снимак, требало је да одем још три метра у лево.
- Ово је, зачудо, тачно. Није слама показала лоше резултате, али је одлазило превише времена на одржавање. Није ни фолија савршена, намерно, јер су произвођачи кренули у зелено, па је фолија осетљива на сунце и разгради се после неког времена (нпр. две недеље, више не одлазимо у тај дућан).
- Наравно кад је први снимак начињен две недеље након фарбања, а други на пет година и два месеца. Лукови четку нису видели у међувремену, а пре тог фарбања су били зарђали као и сад. Ова статистичка грешка би могла да се зове “е сад сликај кад сам га лепо средио” – за шта вероватно постоји и стручни назив.
- И јесте и није. Има бар петнаест дрвета више на другом снимку, а неких 4-5 са првог је нестало. Оно што су на првом снимку једногодишње младице, на другом је већ шума (скоро сав простор иза лукова и уз зид на десној страни). Али на снимку изгледа као да се разликују само по лишћу.
- Ни налик, сестро. Априла стварно још ничег нема, а те 2012. воћа скоро није било, једва за коју теглу пекмеза. Ове године већ до краја јуна, дакле десетак дана након овог снимка, се убрало стотинак кила и испекло неколико казана ракије. У ствари, на другом снимку већ има воћа онолико, али негде у дубини па се ни не види, ситније од пиксела.
Не да лаже коза, него није ни роговима веровати. Ко зна који је то рог и ко га је одабрао.