James Mercer je ključna figura jedne od najintrigantnijih indie pop grupa The Shins. Praktično, cela priča oko njih je sazrevala gotovo deceniju jer je Mercer tokom devedesetih svirao u matičnoj Flake/Flake Music. I oni su izvodili razdragani gitaroški pop, a razlika je samo u jednoj stvari – dok su Flake Music stvarali pesme zajednički, u The Shins je Mercer preuzeo kompletnu kreativnu kontrolu.
Na nagovor nama dobro poznatog Danger Mousea.
Debitantsk album nove grupe Oh, Inverted World (2001) je, sa razlogom, postao jedan od najboljih koji su objavljeni u to vreme. Kroz pevljive a misaone pesme, Mercer je fenomenalno naslikao tranziciju kompletne indie kulture u novi milenijum, bacajući akcenat na novootkrivenu emocionalnost koje se ne treba stideti.
Naslednik, Chutes Too Narrow (2003) samo je potvrdio da uspeh prvenca nije bio slučajan i da se radi o prvoklasnoj grupi. Iako stvaran pod pritiskom, Mercer se nije dao omesti pa, bilo da se radi o brzim ili sporijim pesmama, ne može im se poreći da poseduju neku čudnu energiju koja obuzima slušaoca.
Već na prvo slušanje albuma, svidela mi se prekrasna pesma “Saint Simon” koja mi i dalje ne da mira. Na stranu njega fenomenalna muzička rešenja i fascinantno višeglasno pevanje, nikako nisam mogao da prokljuvim šta je njome pisac hteo da kaže i na koga se zaista poziva u naslovu.
After all these implements and texts designed by intellects
All vexed to find, evidently there’s still so much that hides
And though the saints dub us divine in ancient feeding lines
Their sentiment is just as hard to pluck from the vine
I’ll try hard not to pretend, allow myself no mock defense
Step into the nightSince I don’t have time nor mind to figure out the nursery rhymes
That helped us out in making sense of our lives
The cruel, uneventful state of apathy releases me
I value them but I won’t cry every time one’s wiped out
I’ll try hard not to give in, batten down to fare the wind
Rid my head of this pretense, allow myself no mock defense
Step into the nightMercy’s eyes are blue and when she places them in front of you
Nothing holds a Roman candle to the solemn warmth you feel inside
There’s no measuring of it as nothing else is loveI’ll try hard not to give in, batten down to fare the wind
Rid my head of this pretense, allow myself no mock defense
Step into the nightMercy’s eyes are blue when she places them in front of you
Nothing really holds a candle to the solemn warmth you feel inside you
“Saint Simon” može da bude jedan od Hristovih apostola ili, pak, francuski filozof i XIX veka pozat po svojim teorijama utopijskog socijalizma.
Mi, kao ljudi, i posle hiljada godina razmišljanja, nismo uspeli da dešifrujemo svrhu života, bilo kroz Boga (“the saints dub us divine“) ili kroz filozofiju (“texts designed by intellects“), pa je narator u večitoj dilemi kojoj strani da se prikloni. Ili da izabere treće rešenje – da ni u šta ne veruje (“step into the night“). Iako ta odluka deluje pomalo malodušno, možda je i jedino ispravna jer su mnoge mudre i načitane glave protraćile svoje živote u pokušajima da spoznaju suštinu, a nisu spoznale ništa.
Zbog toga je možda bolje da previše ne razmišljamo, već da uzmemo ono što već imamo – da živimo.