Američka vojska, normalno, ima i orkestre. No, draže joj je da koristi “instrumente” kojima je vičnija, pa se slobodno može reći da se ovaj ogromni bend nalazi na svetskoj turneji već nekoliko desetina godina. Mogli bismo toj turneji da damo i prigodno ime. Recimo, Democracy World Tour, a lista zvaničnih i nezvaničkih gostovanja je povelika – počelo je 1950. godine u Koreji, nastavila se u Gvatemali, Indoneziji i Kubi, a u novije vreme svakodnevno pratimo šta se dešava u Iraku, Libiji ili Siriji.
Svraćali su i do nas 1999. godine, ali je bolje to da ne pominjem.
Verovatno najpoznatiji nastup, ujedno i najneuspešniji, imali su u Vijetnamu. Započet je krajem 1955. i trajao je sve do 1975. godine. Neke procene govore da je u tom ratu poginulo i do 3 miliona Vijetnamaca, a i Amerikanci su kući vratili oko 60.000 limenih kovčega.
Tokom šezdesetih, u Americi su bili aktivni razni mirovni pokreti koji su pokušavali da spreče dalju eskalaciju besmislenog ideološkog rata. Naročito su bili izraženi u vreme hipi pokreta, a najpoznatiji je onaj koga zovu Marš na Vašington iz 1963. godine, na kome je Marin Luter King izgovorio onu svoju čuvenu rečenicu “I Have a Dream“…
Normalno, sva društvena previranja u tadašnjoj Americi prelila su se i u popularnu kulturu, pa se u muzici pojavio i podžanr “antiratnih pesama”. Svako od viđenijih umetnika imao je ponešto da kaže na tu temu (setimo se Petea Seegera, Boba Dylana, Joan Baez…). Jednu od najboljih pesama iz tog vremena napisao je John Fogerty. Zove se “Fortunate Son“.
Some folks are born, made to wave the flag
Ooo, their red, white and blue
And when the band plays “Hail to the Chief”
Ooo, they point the cannon at you, LordIt ain’t me, it ain’t me, I ain’t no senator’s son, son
It ain’t me, it ain’t me, I ain’t no fortunate one, noSome folks are born, silver spoon in hand
Lord, don’t they help themselves, y’all
But when the taxman comes to the door
Lord, the house looks like a rummage sale, yeahIt ain’t me, it ain’t me, I ain’t no millionaire’s son, no, no
It ain’t me, it ain’t me, I ain’t no fortunate one, noYeah, yeah
Some folks inherit star spangled eyes
Ooh, they send you down to war, Lord
And when you ask ’em, “How much should we give?”
Ooh, they only answer “More! More! More!”, y’allIt ain’t me, it ain’t me, I ain’t no military son, son
It ain’t me, it ain’t me, I ain’t no fortunate one, one
It ain’t me, it ain’t me, I ain’t no fortunate one, no, no, no
It ain’t me, it ain’t me, I ain’t no fortunate son, no, no, no
Za razliku od većine kolega, Fogerty je malo dublje zagrebao u suštinu, pa se pesma nije pretvorila samo u direktnu kritiku vlade i političara, već i u kritiku dubokog raslojavanja u američkom društvu. Dobrostojeći Amerikanci, oni koji su podržavali rat, nisu slali svoje sinove da se bore, već su ratovali i stradali oni koji nisu imali “vezu” u regrutnim centrima…
Album grupe Creedence Clearwater Revival Willy And the Poor Boys (1969) je nadahnuto i oporo svedočanstvo o turbulentnim šezdestima kome vreme ništa nije naudilo.
U doba kada se zveckanje oružjem podrazumeva u (geo)politici, nije zgoreg da se ponovo presluša.