Na samom kraju šezdesetih, uzbuđenje oko hipi pokreta i psihodeličnih tripova je počelo da se stišava. Magija sa ulica San Francisca i Los Angelesa nije više bila ista, a mnogi od umetnika su potražili mirnija mesta za svoj rad. Ruralno je bilo u modi, bilo da su to bile farme u kalifornijskoj pustinji, čuveni Laurel Canyon ili planinske zabiti. Jedna od hipi komuna se skrasila u okolini Denvera, Colorado, a nedugo zatim pokrenuta je diskografska kuća Tumbleweed koja je mnogo obećavala.
I danas je gotovo zaboravljena.
Tumleweed je čedo iskusnih ljudi iz muzičkog biznisa, a jedan od njih, Bill Szymczyk, postaće poznat širom sveta kao čovek koji je lansirao grupu Eagles i radio albume za B.B. Kinga, The James Gang, Joea Walsha… Izdašnu lovu su obezbedili, nećete mi verovati, od korporacije Gulf+Western, a uspeli su da izdaju samo 11 albuma pre no što su se ugasili. I to kakvih – luksuzno opremljenih, fantastično produciranih i na izuzetnom muzičkom nivou. Mada su u pitanju bili manje poznati/nepoznati autori.
Cela ova avantura zaslužuje poseban tekst, ali od nečega moramo da krenemo. Dewey Terry i nije tako nepoznato ime.
Počevši kao doo-wop pevač kao tinejdžer, 1957. godine se udružio sa svojim prijateljem Donom “Sugarcane” Harrisom. Duet Don and Dawey nikada nije postao popularan, ali su mnoge od njihovih starih pesama tokom šezdesetih postale hitovi ili su ih obrađivali drugi muzičari.
Početkom sedamdesetih, Harrisu se posrećilo: radio je Johnom Mayalom i Frankom Zappom i po tom periodu će biti upamćen u muzičkim enciklopedijama. Terry je pokušao sa solo karijerom. Album Chief (1972) snimljen za Tumbleweed je odličan primer kako se ozbiljno radilo u tom društvu i pokazuje svu raskoš njegovog talenta u muzici kojoj bismo mogli da zalepimo etiketu soul rocka.
Da je bilo neke ozbiljne diskografske kuće iza njega, ko zna šta bi se posle ovakvog albuma dešavalo. Nastavio je da snima i nastupa sa brojnim bluz muzičarima iz LA-ja do kraja svog života 2003.
A današnja pesma? Iz naslova je jasno o čemu se o njoj radi. 