Kad god zagnjurim u veliki opus grupe The Who ili Petea Townshenda ostanem u njemu mnogo duže od planiranog vremena. Njihove pesme imaju u sebi neku magiju koja u različitim uslovima slušanja izazivaju i drugačije emocije. Townshend je toliko vešt pisac da, ma koliko da poznajem pojedine pesme i priču koja stoji iza njih, uvek me nanovo iznenadi ponekim detaljem na koji nisam obratio pažnju ili aranžmanskim rešenjima kojima se izvorna pesma dekonstruiše i ponovo sastavlja na sasvim drugačiji način.
A to ne može baš svako.
“Substitute” je prvi singl koji su The Who objavili 1966. godine. U tom trenutku, razilazili su se sa starim menadžerom, a deo pogodbe je bio i plaćanje procenta njemu od ovog singla i svih budućih koje budu snimili u narednih pet godina. Pesma je prošla odlično, dospela do petog mesta britanske liste, The Who su postali veliki, a bivši menadžer je brojao velike svote.
No, i publika je dobro reagovala. Grupi ova pesma nesumnjivo mnogo značila sudeći po tome što su decenijama njome otvarali koncerte uz gromoglasno odobravanje.
Poneki novinari, koji su slušali demo verziju ove pesme, skloni su da tvrde da je Townshend maznuo rif od Rolling Stonesa. Nisam se u to uverio sopstvenim ušima, ali pouzdano znam da između ove dve grupe postoji međusobno uvažavanje.
Inspiracija za pesmu, po rečima autora, je došla sa sasvim druge strane. U to vreme se oduševljavao pesmom “Tracks of My Tears” i obožavao je način na koji Smokie Robinson peva stihove iz nje.
Although she may be cute
she’s just a substitute
Townshend je u pesmi ciničan – niko ne želi da bude zamena za ideal koji druga strana očekuje. Gledajući malo šire opus The Who, često se u pesmama srećemo sa motivima u kojima se mešaju percepcije, realnost i fantazije pa, iz toga ugla posmatrano, akteri u “Substitute” mogu biti metafora za odnos rok zvezda i njihove publike.
Lepo vam rekoh na početku – kada god slušam The Who, uvek mi nešto novo padne na pamet.