Imam nekoliko pitanja za vas. Zamislite ih kao jedno pitanje, pa pokušajte da odgovorite.
1. Koliko često provodite 24 sata ili duže bez kontakta sa resursima na Internetu? Kada vam se to poslednji put dogodilo?
2. Kako reagujete kada ste nasilno offline (npr. nestane struje ili, daleko bilo, računar je u kvaru)? Da li se zbog toga nervirate, makar prikriveno?
3. Koliko društvenih mreža pohodite? Jeste li ponosni na taj broj?
4. Da li vam obilje sadržaja na Internetu pomaže ili odmaže da završite planirani posao? Da li biste bili efikasniji kada biste Internet imali samo 3-4 sata na dan?
5. Kada neko postavi retoričko pitanje “kako smo samo živeli pre bez Interneta”, šta pomislite? Date li neki odgovor u sebi ili samo ponovite to isto pitanje?
6. Poslednji vic koji ste saznali – da li ste ga čuli uživo od nekog ili ste ga pročitali sa ekrana? A da li ste ga poslednji put ispričali ili poslali e-poštom?
7. I najvažnije pitanje: šta je najvažnije što bi danas bilo različito u vašem životu da se Internet nikad nije pojavio u ovom obliku kojim danas raspolažete?
[EDIT: navalili odgovarači da numerišu odgovore na taksativno postavljena pitanja, pa nisam imao kud nego da numerišem i sama pitanja.]
P.S. Pozdrav prijatelju koga neču neću imenovati i koji se veoma zabrinuo za moje zdravlje samo zato što nisam postavio nikakav prilog na Suštinu pasijansa celo popodne i veče, do sitnih sati. Pobogu, čoveče: isključi računar i živi malo.
1. baš retko (pogledati pod 5), samo kad se čvrsto rešim. zadnji put na moru, ima 2 meseca.
2. ako nemam internet, baš me briga (pogleadti pod 5); ali ako nemam struje onda vrištim baš kao što crvena vrišti kad nema vode.
3. komada 1, više inerciono nego kontruktivno (ili “konstruktivno”)
4. internet je majka. uhvatio sam sebe i da skidam stvari koje već imam jer mi brže bude nego da ih jurim po hardu.
5. ne razmišljam o tome. život je sada ovakav, baš kao što je pre bio onakav, i kao što će sutra biti takav. internet je realnost, a nešto mi se ne mili da živim u oblacima.
6. hm… onaj justin bieber štos sam pročitao na facebooku…
7. (pogledati pod 5, ali) bilo bi bolje jer bih imao manje računara da sa njih uklanjam genuine upozorenja.
Znam ja da ne živiš u oblacima, nego – živiš li u oblaku? 😀
HELL no! 🙂
1) Пролетос, ваљда, кад смо ноћили на башти. А деси се и да дођемо с баште и да померим миша тек кад кренем да спавам, да ми екрани осветле пут :).
2) У ствари се помало обрадујем, и кренем одмах да радуцкам нешто око куће, фоткам мачиће или се ухоризонталим. Нервирам се само ако сам нешто баш почео да радим а кренула ме карта.
3) Ниједну. Имам стручни форум где висим од ’97, и више немам ПППлогију где сам се излоговао, ал’ читуцнем ту и тамо. Доста.
4а) Да и не, зависи шта је. Ако је од Мајкрософта, оде превише времена да се одвоје рекламе и пет верзија стари чланци од технички корисног садржаја. Ако је из других извора, да, итекако помаже. Неке ствари не бих знао одакле да почнем.
4б) Који ће ми да га немам кад ми треба? Да наређам пет ствари које ме задржавају, па онда кад ми се отвори славину да збрзељам срчку, скарабуџим посао, потрошим време и онда опет правим нову чекаоницу? Ајде. Но, ја помало и производим тога интернета, па ми зато и треба.
5) Седали смо на бицикл и по снегу до чланака газили на други крај града, јер тамо неко има драјвер за нешто, а нема модем. Шетали смо дискетле и надали се да ће бити читке. Фотокопирали упутства и пазили где их остављамо.
6) Уживо, али сам га већ прочитао на мрежи. Или обратно.
7) Био бих где сам, али не бих био био где сам био.
Bokte, Komšija, pa ti u sedmoj taČCi nabode onaj stari vic:
Lala na šalteru na železničkoj stanici:
– Jednu povratnu kartu, moliću fino.
– A dokle?
– Kako dokle? Pa do’vde!
Мене више подсећа на вожњу по јачој магли, кад видиш једну до две црте на друму испред себе, ал’ срећом знаш пут напамет. Онда се каже “да не знам где сам, не бих знао где сам”.
komentar na pitanje No.2 (u zagradi): podivljam i gubim kontrolu, čak i sama pomisao da nema struje (aftamatski i svega ostalog) me nervira.