Muzičari poput britanskog kantautora Ala Stewarta su zaista retki. Nemoguće je ne voleti njegove pesme. Iza njegovog blagog i nenametljivog vokala uvek se kriju neke interesantne teme, muzika mu je naglašeno melodična sa pamtljivim refrenima, svirka je uvek vrhunska i besprekorna, a velemajstor je da pomeša istorijske fakte sa stvarnim životom. Njegov bogat opus neizmerno volim i često slušam, a jedina mu je zamerka što nije objavio ništa novo u poslednjih deset godina.
Ne verujem da je u pitanju nedostatak inspiracije, već pre nezainteresovanost industrije zabave za ovakvu vrstu muzike.
Inspiraciju za pesmu “Antarctica” Stewart je našao u istinitoj priči o osvajanju Južnog pola. Pre sto i kusur godina u ovu avanturu su se upustila dva prekaljena istraživača i avanturista. I to u isto vreme. Jednu ekipu je predvodio Norvežanin Roald Amundsen, a drugu Britanac Robert Scott.
Amundsenov tim je bio uspešniji iz više razloga. On je dobro upoznao život Eskima tokom svoje ekspedicije na Severni pol, a njegova ekipa je proučavala tehnike preživljavanja u surovim uslovima, uključujući način ishrane, kretanje po ledu i odeću od krzna koju treba nositi. Za vuču saonica koristili su pse, a sami su se kretali na skijama.
I dok su Norvežani metodično olakšavali prtljag na sankama kako bi im psi što duže izdržali, Britanci su na Južni pol stigli sa suviše „teškom artiljerijom”. Sem pasa, imali su i motorne sanke, ali su se one vrlo brzo pokvarile, zatim male ponije, koji su bili potpuno neadaptirani na klimu i brzo su uginuli, a umesto krznene koristili su vunenu odeću koja se u surovim uslovima pokazala potpuno neefikasnom. I pešačili su, što ih je dodatno usporavalo….
Tako je Amundsenova ekipa stigla na odredište mesec dana pre Scottove, postala slavna, a Sott i ekipa su se našli zarobljeni u ledu pri povratku, gde su pronađeni smrznuti tek posle pola godine.
Ako se ova pesma pažljivo sluša, odmah postaje jasno da u njoj Stewart ne prepričava peripetije oko ove mitske ekspedicije već je koristi kao metaforu za nešto drugo. Osvajanje nedostižne žene, hladne kao led, zahteva podjednak rizik i napor kao i osvajanje Južnog pola.
Često sa fatalnim posledicama.