Kada sam kao klinac počeo da slušam radio, nisam mogao ni da naslutim da ću, mnogo godina kasnije, završiti u njemu. Mikrofon je kao droga: kada se navučeš, teško ga ostavljaš. Tako je i danas, iako sam sada daleko od tog medija: ostala je u meni ljubav prema radiju, kao i navika da mi nešto svira u pozadini, bilo šta da radim. Kako mi je teško da nađem stanicu koja emituje muziku po mom ukusu, obično pomeram skalu do trenutka kada mi neka od pesama privuče pažnju i tu se zaustavim.
Tako sam i naleteo na Shook Twins.
Katelyn i Laurie su identične bliznakinje sa prezimenom Shook, pa otuda i ime grupe. Rođene su u nekoj američkoj zabiti u kojoj živi manje od 10.000 duša. U takvom okruženju nema mnogo načina da se deca zabave, pa su sestrice prekraćivale vreme pevajući u lokalnom horu – tako su i otkrile da im se glasovi savršeno slažu. Instrumenata su se latile u tinejdžerskim godinama i bavljenje muzikom su shvatale, pre svega, kao dobru zabavu.
Od 2004. godine su počele da nastupaju – prvo po kafićima, a malo veće svirke su učinile da snime album koji će da se zavrti i na radiju… Posle nekoliko godina više nisu bile anonimne, barem u lokalnim okvirima.
Muzika koju izvode može se svrstati u moderni folk. Uglavnom sviraju akustične instrumente no, barem na albumu Window (2011), jedinom koji sam imao prilike da preslušam, ima i stidljivog koketiranja sa elektronikom.
“Growing Things” je pesma koja je ostavila najbolji utisak na mene. Pesma je muzički odlično odrađena, aranžman je maštovit i sestre Shook božanstveno pevaju. To je njihov najveći kvalitet. Utisak kvari tekst koji, nepovezano, pokušava da progovori o teškoćama odrastanja i sazrevanja.
Za sestre Shook bi najbolje bilo da pronađu ozbiljnog tekstopisaca i neke nove uzore – na um mi padaju sestre Söderberg koje se kriju iza grupe First Aid Kit. One su uspele da svoje besprekorno pevanje uobliče u savršenu folk/pop formulu i postanu jedna od internacionalnih senzacija.
U suprotnom, ne gine im svirka po barovima za sitnu lovu.