Već krajem šezdesetih, Badfinger su bili jedna od najperspektivnijih britanskih grupa. Pate Ham i Tom Evans su imali dara za pisanje pesma koje su brzo postajale hitovi, svi su verovali da će od njih postati novi The Beatles, a kada smo već kod toga, njihovi uzori su im učinili nešto o čemu su druge grupe mogle samo da sanjaju – pozvali su ih da potpišu ugovor za njihovu novoformiranu diskografsku kuću Apple.
U tom trenutku niko nije mogao da nasluti da će se priča oko Badfingera završiti na najgori mogući način.
Sve je lepo započelo: Ham i Evans su uspostavili prijateljske odnose sa Georgeom Harrisonom (tesno će sarađivati sa njim na albumu All Things Must Pass) i Paulom McCartneyem. Sa pesmama “Come and Get It“, “No Matter What“, “Day After Day” i “Baby Blue” će imati internacionalne hitove. Njihova balada “Without You” u izvođenju Harryja Nilssona će postati jedna od najpoznatijih laganica svih vremena… Ali džaba.
Sunovrat je počeo potpisivanjem ugovora sa njujorškim biznismenom Stanom Polleyjem koji ih je nagovorio da im reorganizuje finansije. Osnovali su posebnu kompaniju u tu svrhu, članovi grupe su potpisali razne ugovore koji su ih obavezivali da sav priliv novca ide kroz firmu, a Polley je sve to kontrolisao. Treba li da kažem ko je “skinuo kajmak”? I da su članovi grupe za svoj rad dobijali samo mrvice sa bogatog stola…
No, bilo je i trenutaka radosti. “Day After Day” je 1971. godine postigao veliki uspeh u Americi i lako postigao zlatni tiraž. Pesma je jednostavna, govori o ljubavi roditelja prema deci, a na njoj gitaru svira George Harrison. Njegov karakterističan ton ste, verovatno, već prepoznali ako ste pustili klip. Harrison je pozvao i Leona Russella da odsvira klavirsku deonicu. Na mnogo mesta svedoci snimanja pominju da je Russell jednom čuo pesmu, sklopio oči, pola sata meditirao i smišljao, a onda su je snimili u jednom prolazu. Tako rade velemajstori.
Uprkos rasprodatim nastupima, dobro ocenjenim albumima i nesumnjivim sposobnostima članova grupe Badfinger, sve je počelo da se raspada. Tokom 1974. godine, posle potpisivanja višemilionskog ugovora sa kućom Warner Brother, muzičari su mogli samo da konstatuju da je taj novac negde ispario. Više vremena su provodili sa advokatima i računovođama no što su se bavili svojim poslom. Treći album snimljen za WB tokom te godine nikada nije izašao, a početkom naredne godine ugovor im je otkazan.
Očajni Pete Ham, bez novca u džepu i sa detetom na putu, obesio se u garaži. Tom Evans će se odlučiti za isti potez osam godina kasnije. Umesto zvezdanog statusa kakav su zasluživali, od njihovog rada su se obogatili Polly i mnogobrojni advokati.
Nadam se da gore u paklu. 