Dobro de, jezička figura “zvučna slika” iz naslova je odavno ofucana kao fraza (oprostite nevoljniku koji ju je izvukao za ovu priliku), ali tu se nameće jedna druga misao.
Da li ste ikada, zaista iskreno i bez prinude, stigli dotle da muzika u vama izaziva slike? Jeste li se prepustili spontanom toku misli koji vas je odveo ko zna kuda, neočekivano i snažno, a gde izvesno ne biste stigli da nije bilo te muzike? Kakav je bio osećaj prepoznavanja tog iskustva? I najzad: da li ste ikada ponovo potražili način da osetite to?
Eto, o tome je reč ovde.