Мука с речима: множина мења ствар

Једна од старих новинских увреда у нас (а ваљда и другде) је да вам презиме ставе у множину, у фразу типа “а онда се ту натоврзу разни Перићи и Поповићи”. Јер док сте у једнини, особа сте; у множини постајете негативна појава.

Енглески, о који се вазда спотичемо, има неколико речи код којих једнина и множина напросто не значе исто – кад више нечега није више тог нечега, него нешто десето.

Ево, например pepper. Наводно је за то крив још Колумбо, са оном варком да је као нашао Индију, па кад је краљу показивао паприку, мазао га да је то бибер. Те тако бибер-пипер-папар-паприка у суштини и јесте једна реч, али се у већини језика раздвојила у две речи, јер ипак значи различите ствари. Јок у енглеском: pepper се у једнини понаша као збирна именица и значи бибер; у множини значи паприке. Једнина од паприке је онда мало незгодна и ту увек нешто маневришу додатним речима да избегну забуну. Забуну направе другима: онај pepper spray што се продаје, није бибер спреј јер нема везе са бибером, то је љута паприка (тј. капсицин) у спреју. Још горе, имају реч paprika, али она не означава никакву биљку, него млевену алеву паприку као зачин.

Други пример стакло – glass, значи и чашу. Међутим у множини, glasses, значи наочари. Забуне они, наводно, решавају контекстом, јер ако је једно онда мора да је чаша, зашто би икад ико имао више чаша. Ако се баш деси (нпр жестоко и кисела), шта онда значи “give me your glasses“, дај чаше или дај наочари?

Срећом, имају и латински, па наочари могу да се зову и spectacles… осим што у једнини spectacle значи исто што и код нас, спектакл.

Мислио сам да смо ми имуни на ту врсту превртљивих речи, да код нас тога нема. Међутим, наишао је случај.

Пре пар година смо приметили да је једна шупа била обијана – клин са алком кроз коју се протура катанац је био ишчупан из греде, па враћен али не довољно снажно, те се сад лако вадио. Сумњали смо на комшију алкоса и установили да испод оног кртога није успео да нађе оне старе балоне са ракијом. Даље нисмо ни гледали.

Недавно смо погледали боље, све тражећи нешто друго, и установили шта фали а што нисмо приметили први пут – шта је све добило ноге. И ту ми падне на ум да та фраза, “добити ноге”, значи то што значи само у множини.

У једнини, “добити ногу”… није јој ни налик. Ноге добијају ствари; ногу добија особа, и то у ниже крајеве свог стражњег идентитета. Како рече онај кандидат за младожењу, “тражио сам руку његове ћерке, а добио његову ногу”.

Рачунам да је ово једини случај, и да је изузетак који се, ето, некако случајно наместио. А сад држим палчеве да се не појави још десет таквих.