(Mene) Laura neće

Hmmmm… Da li su Pol i Džon imali ovakve kreativne trenutke?

Troslovni je preko kursorskih tastera motao pesmu tamo-amo, a Gremlin je čitao tekst pesme sa ekrana.

T: Vidiš tu već imam problem. On kaže nešto mićedi perke i tu mi legne “te sad veš perem”, ali se ne rimuje sa “neće da mi da”…

G: Pa, zameni. Stavi prvo “te sad veš perem”, pa onda “te boli glava”.

T: Da, da, da. Odlično (cut&paste). ‘Ajmo dalje. Fiata… pasata… doooobro.

G: Je l’ stvarno kapisko ke na italijanskom znači “skapir’o sam to”?

T: Ne’am pojma. K’o da je bitno…

G: Ma, znam da nije. Samo… liči mi. (nastavlja da čita). Ovo za “kredit” je dobro leglo, ali mi ovaj deo “al’ dijamante ona hoće sad” malo… hmm… beži.

T: Ma, znam. Al’ kako da ga uklopim sa njegovim andijemo? Ne može bolje.

G: Ma, to i nekako. Al’ refren si zezn’o…

T: E, daj da refren ostavimo za kasnije. Tu mi se otvorila dizna, pa sam napisao četiri varijacije i sve njih bih nekako da uklopim.

G: Zar on ne peva isti refren?

T: Zabole me za njega. Nemaštoviti “žabar”. Preskoči refren. Sad ide najbolja strofa.

G: Vid’o sam. I pohvatao sve. I “duva” i “magari” i Đuru i braću.

T: Imaš i “korpu”. To ti je valjda na italijanskom “telo”. Korpo, korpus. Šta ga znam…

G: Ovaj deo ti je truba. To moramo da preradimo.

T: Koji?

G: Pa, ovaj. Pun tupave patetike “seeetii se naše ljubaaviiiii, nja-nja-nja”. K’o narodnjak, bre.

T: To ostavljam tebi da doradiš. Već sam se “istrošio”.

G: OK. Daj da sviramo! (uzima gitaru) Je l’ iz C?

$#$