Komodore, srećan ti rođendan

Koštao je 9,5 miliona, plus carina 2,5 miliona. U kesi komp, budža od napajanja i kasetofon.

Ovih dana, slavni Commodore 64 puni 30 godina. Ne zna se tačan datum, izgleda da su gospoda iz istoimene firme imala istu logiku kao naši stari kada se u kući pojavi prinova: bila zima, ko će po smetovima da ide do crkve da prijavi dete, nego odu na proleće i kažu da je to bilo dva il’ tri dana iza Nikoljdana, a možda i pre, a ako pošaljete dedu da obavi taj posao on ga turi negde oko Jovanjdana, čitav mesec posle (“tako mala beba, a da vuče celu godinu za sobom, nije red”). Uglavnom, zna se da je to bilo negde u prvoj nedelji januara 1982. godine.

Moj primerak je stigao dve godine kasnije. Prošlo je, eto,  28 godina, a još uvek pamtim to ushićenje koji nijedan upgrade PC-a u potonjim godinama nije uspeo da nadmaši. Sprajtovi i moćan zvuk s kojim u to vreme nisu mogli da se mere ni Spektrum, ni Amstrad – Atari 512ST je došao malo kasnije, ali on se nije toliko primio međ’ širom populacijom. Matori su se nervirali što toliko vremena provodim pored televizora, malo zbog mog zdravlja, a malo zbog toga što oni nisu mogli da dođu na red da gledaju program na jednom od dva kanala (3K ih nije nikada mnogo zanimao).

Posebno ih je iritirao zvuk učitavanja programa, naročito u situacijama kada glava na kasetofonu nije bila u azimutu, pa sam morao iznova i iznova da puštam istu sekvencu dok je nisam uštimovao – dok su stigli programi koji pripomažu u tome već smo se svi izveštili da po zvuku namestimo azimut, ličivši na švajcarske časovničare onako nagnuti nad kasetašem, glave blago iskrenute u stranu i sa šrafcigerčićem u ruci. Jednom sam nešto zeznuo s podešavanjem pa sam potpuno razdesio glavu te nisam mogao da učitam nijednu igricu. Presnimio sam sve kasete novim igrama koje su stizale, i neke dve godine kasnije, posle žestokog pada sa stola, kasetofon je počeo da učitava stare igrice koje su se i dalje nalazile na kaseti, očigledno u paralelnom zapisu po širini trake. Joj radosti!

Posle su došli Turbo Tape, Simon’s basic, pojavio se floppy pa smo sekli ureze na disketama kako bismo mogli da ih koristimo s obe strane. A onda je došao PC, pa smo počeli da se bavimo ozbiljnijim stvarima i frljnuli džojstik kroz prozor…