Slikao sam ovo puno puta. Večeras najzad izvedoh i za fotku dana…
Ma, može biti da preterujem, ali postoje neke vizuelne odrednice koje čine moj mali, udobni svet. Jedna od tih slika je velika šolja na radnom stolu. U njoj je nekad (često) bilo (mnogo) kafe, a sad večeri utapam u raznim čajevima. Izbegavam i čajeve sa mnogo kofeina, a takvi su svi “pravi” čajevi u kući, pa se nalivam napitkom od mente sa malom kašikom meda kao zaslađivačem.
A onda, kad završim, stavim kašiku preko šolje. I to ostane tako dugo, dok ne napravim novi čaj (kao upravo dok pišem ove redove) ili dok ne pomerim sa stola. Često sam to fotografisao, pa se igrao obradama nakon što bih završio fotku dana; mislim da sam u poslednjih mesec-dva to učinio najmanje deset puta.
Večeras mi naspelo da se poigram malo ozbiljnije. Sesija je bila kratka, svega pet ekspozicija – ali zato sam se dugo dvoumio… hm, troumio 
između tri različito obrađene fotke. Umalo nisam napravio triptih, ali geometrija im je bila različita, pa ne bi ispalo bogzna kako. Evo odabrane fotke:
Taj “autoportret” na pozadini kašike je, dakako, nameran. Ovde se ne vidi baš najbolje: da bih izveo sporu ekspoziciju, uzeo sam jednu tvrdo koričenu knjigu, raskrilio je u uspravnom položaju i na nju oslonio aparat i ruke; taman stabilno da mogu da slikam.
Kanda je trebalo da pomerim komad papira i da prearanžiram kadar tako da nema te senke na vrhu. Formalno govoreći, napravio sam veeeeliki no-no. Međutim, ja sam zli autarh ovog bloga i proglašavam mišn akomplišd jer sam baš dobro raspoložen ovog časa, iako je vreme kad je odavno trebalo da odem na spavanje umesto što opet pijuckam čaj. 