Author: Grba

Na pristaništu

Ko bi to mogao da zaboravi? Kovao se komadić istorije rokenrola i bili smo toga svesni na neki predivan, naivan način. Dečačke godine.

Dakle, bilo je proleće 1978, život je bio lep tih godina, “Sultani svinga” su osvojili radio stanice i top-liste. U nekom omladinskom časopisu, neki mnogo pametan lik je tvrdio da je pesma nesumnjivo veličanstvena, ali je nastavio sa tezom kako je to čudo za tri dana, kako ćemo ih zaboraviti do dogodine, kao i stotine pre njih i posle njih. Evo, videćete kad se na jesen pojavi album – reče kritičar i ostade živ.

U, ala se taj zajeb’o…

Sad zamislite klinca od upravo navršenih trinaest godina, već opsednutog velikim hitom grupe Dire Straits, obaška već najarcanog željom da osvoji tajne gitare, koji čuje prve tonove prve pesme na prvom albumu prve grupe čijem rođenju je pola godine ranije bio aktivni svedok.

Nastavite sa čitanjem… “Na pristaništu”

Sve zbog flaute

Neću da ćutim. Ni onda ni sada. Činjenica o kojoj je ovde reč, zapravo, ide u prilog celoj priči o grupi Jethro Tull.

Niko nije umeo da obori raspoloženje u društvu kao što je to umeo Tužni Pčelar. Boktemazo, bilo je dovoljno da progovori nešto na bilo koju temu i da potpuno izduva svaku želju za životom neodređeno velikom broju prisutnih. Protiv toga smo se borili preventivnim ućutkivanjem. Najlakše bi bilo kad smo sedeli kod Džizusa u dvorištu: osim galame koju smo veselo proizvodili benastim raspravama o svemu i svačemu u senci ispod oraha, neko bi se odmah setio da utrči u kuću i do daske odvrne pojačalo, za koje bi tokom tih okupljanja bili vezani zvučnici na terasi.

Tog dana stvar je krenula po zlu, jer se Tužni Pčelar dočepao teme o kojoj je mislio da zna mnogo, a nije znao ništa. Da bi stvar bila gora po sve ostale, ja sam bio dežurni kontraš; a ja sam gadan kontraš niščima znanjem i informacijama koji to kriju lupetanjem.

A sve zbog flaute.

Nastavite sa čitanjem… “Sve zbog flaute”

…Blagi osvrt na šamansko iskustvo

Danas se navršilo pedeset godina i jedan dan otkako je svet dobio jedno od najvećih gitarističkih remek-dela.

Nema razloga da odugovlačimo ni časa:

E, tako. Sad možemo dalje bez žurbe.

Nastavite sa čitanjem… “…Blagi osvrt na šamansko iskustvo”

Preostali element

Kad malo bolje razmislimo, zaista postoji nešto. Možda ćete to prepoznati, ali sigurno nećete umeti da imenujete.

Kada se sretnu dva majstora od zanata, koji pride imaju bliska poimanja o svetu oko sebe, pa još i slične ideje i namere, preostaje samo još jedan neizračunljivi element koji će presuditi da li će od te kombinacije ispasti nešto ili će se sve pretvoriti u zavrzlamu.

Najbrže objašnjenje, zapravo, i nije objašnjenje, nego je fraza: kaže se kako se desila magija. Ajde-de, nikuda se ne može stići sa tom frazom, ali dobro zvuči, jer rezultat ume da podseća na magiju.

Nastavite sa čitanjem… “Preostali element”

Bluz Toma Troberta

Tragovi parfema na staroj košulji umrljanoj krvlju i viskijem
Laku noć čistačima ulica, noćobdijama, lučonošama
A laku noć i Matildi

Ponekad zaista nema šta veliko da se priča, jer muzika sve sama kaže onima koji umeju da slušaju. Hajde da pokušamo.

Za danas sam vam priredio iznenađenje. I to veliko.

Nastavite sa čitanjem… “Bluz Toma Troberta”

Kako spakovati 12 minuta muzike u 6 minuta života

– Pile tetkino, šta ćeš da ti tetka pošalje od muzike? Nisam ti slala paketiće, evo prošlo već nedelju dana. Brinem se da ti se nije šta desilo. Da nisi bolestan, kuku tetki?

Moja tetka iz Kalinjingrada je draga osoba. Koliko me voli, valjda govori činjenica da me i dalje oslovljava sa “pile tetkino”, ne obazirući se na moje sede zaliske.

– Slušaj, tetka, malo sam opterećen drugim stvarima i ne mogu sad da mislim o tome. Uzdam se u tvoj perfektni predosećaj da ćeš pronaći nešto novo, po mom ukusu, a da me baš iznenadi.

Nije trebalo to da kažem.

Tako mi i treba kad puštam druge da mi ubacuju mine u dnevni raspored. Sad opet neće biti spavanja.

Nastavite sa čitanjem… “Kako spakovati 12 minuta muzike u 6 minuta života”

Kako preživeti turbo-folk i Klepetušu

Dve su stvari koje me ljuto iritiraju kada je reč o takozvanom žanrovskom sortiranju muzike. Jedna od njih je ono kad ljudi nazivaju narodnjacima svo ono audiovizuelno smeće koje se valja po medijima i po splavovima. Takvo imenovanje smatram uvredljivim po celokupno kulturno nasleđe naroda kojem pripadam, ne samo na planu muzike.

Drugo je kad me oni što hodaju planetom znajući sve i bez oklevanja prosipajući to svoje znanje svuda oko sebe obeleže kao nekog ko ne voli narodnu muziku. Elem, “narodnjak” za mene nije ništa drugo nego sleng izraz za “narodna muzika”. Za to što nišči ukusom ono nazivaju narodnjacima nisam odgovoran. Štaviše, trudim se da prema njima budem veoma, veoma neodgovoran.

Nastavite sa čitanjem… “Kako preživeti turbo-folk i Klepetušu”

Video sam te kako mi se vraćaš

The summer had inhaled and held its breath too long
The winter looked the same, as if it never had gone
And through an open window where no curtain hung
I saw you, I saw you comin’ back to me

Kada je pre nedelju dana do mene došla vest da je Marty Balin, osnivač i pevač grupe Jefferson Airplane, otišao na Neko Bolje Mesto, vratila mi se slika koje se nisam setio mnogo godina, a koja mi je u glavi skoro neprekidno od tada. Setio sam se njegovog zamalo-pa-imenjaka Martina, kržljavog Rumuna iz Vršca sa kojim sam se kratko vreme dopisivao nakon što smo proveli zajedno dve nedelje u letnjem pionirskom kampu na Balatonu, gde smo bili zajedno u grupici od dvadesetoro pionirčića iz Vojvodine, a među sličnim grupicama iz Mađarske, Rumunije, Poljske i SSSR.

Baš tog leta 1978. na Balatonu sam prvi put čuo ovu pesmu.

Tad sam već imao načelnu ideju da ću kad-tad naučiti da sviram gitaru. I zakleo sam se samom sebi da ću naučiti da sviram tu pesmu, jer sam bio hipnotisan magijom te atmosfere… Samo da prvo saznam ko to svira i kako se pesma zove…

Nastavite sa čitanjem… “Video sam te kako mi se vraćaš”