Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
“Za mene veliku porciju sladoleda: stavite čokoladu, vanilu, crnu čokoladu, lešnik, čokoladu, karamel, čokoladu, belu čokoladu, čokoladu i čokoladu sa čilijem. I molim vas da ne ponavljate ukuse.”
To da Italijani obožavaju sladoled nije nikakva tajna. Za mene je bila tajna kako im uspeva da naprave takvu granulaciju ukusa.
![Ako ste neodlučan ljubitelj sladoleda, neće vam biti lako u Italiji. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]](https://www.sustinapasijansa.info/media/2021/12/digitalnosecanje_007_trastevere_gelatti.jpg "Ako ste neodlučan ljubitelj sladoleda, neće vam biti lako u Italiji. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]")
Rim, Italija, decembar 2010.
Aksioma o Italijanima: Svako vreme je dobro vreme za sladoled. Nisam imao ni najmanje problema da se identifikujem sa tim saznanjem, bez obzira na to što je bila zima – naprotiv.
U sredu je održan koncert koji će se možda pokazati kao poslednji u 52 godine postojanja koncepta pod nazivom King Crimson.
Ako ćemo po iskustvu, nećemo biti isključivi: jedna od važnih biografskih odrednica mentalnog čeda Roberta Frippa je “nikad ne reci nikad više”. Sva je istina i to da nema nikakvog nedvosmislenog saopštenja o prestanku rada, ali… Parametri su takvi kakvi su, optimizam je uvek najbolje upakovati u realne okolnosti.
Hajde da malo popričamo o tome. No, da bismo razumeli kako funkcioniše koncept pod nazivom King Crimson, moramo da skiciramo veliku sliku.
Da me nije sramota od žrtava, naslov ovog teksta bi glasio “Plovio sam ukletim brodom”.
Ko je mogao da zna? Moja crna slutnja je bila zasnovana samo na ličnoj nelagodi.
Ohrid, BJR Makedonija (danas Severna Makedonija), jul 2009.
“Koji brodić kreće prvi do Svetog Nauma?”
Nastavite sa čitanjem… “Veoma pogrešan način za završetak plovidbe”
In memoriam: Kóbor János (1943-2021)
Vest da je otišao Janoš Kobor zatekla me je u kasno u ponedeljak, 6. decembra.
O grupi Omega i svojoj privrženosti njenoj muzici i scenskom radu već sam pisao ovde i ovde, pa ako želite, skoknite tamo da biste čuli i saznali više.
No, svakako danas nisam ni mislio da govorim o muzici. Danas sam ljut.
Da li ste ikad pokušali da suočite fiziku i metafiziku? Svakako je bolje suočiti ih nego ih pobrkati.
Negde postoji mesto čiji mir ne biva pomućen ni nemirom onih koji ga tamo odnesu.
![Kosturnica u Hilandaru. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]](https://www.sustinapasijansa.info/media/2021/12/digitalnosecanje_005_hilandar.jpg "Kosturnica u Hilandaru. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]")
Hilandar, Sveta Gora, maj 2007.
Ne možeš ostati ravnodušan na efemernost sopstvenog postojanja kada vidiš ovako nešto.
In memoriam: David Longdon (1965-2021)
Svet je čudno mesto, a nikad ne znaš šta donosi sutra. Ljudi dolaze u naše živote i odlaze iz njih, ponekad neprimetno, ponekad uz pompu. Kad ti neko postane drag, makar i da ga ne poznaješ lično, a jasno je da je on retka zverka, teško je kad čuješ da ga više nema. David Longdon je bio čovek sa čijim muzičkim delom sam se zbližio tokom nekoliko poslednjih godina. Otišao je iznenada, kad mu vreme nije, u naponu životne i stvaralačke snage, ostavljajući za sobom muziku koju je lako voleti.
Sasvim je moguće da većini vas to ime ne znači ništa. Štaviše, dok se ovo nije desilo, osim Zoće Peacocka, među mojim ličnim drugarima niko ne bi znao ko je to. Eventualno bi tek poneko reagovao na pojam Big Big Train, što je naziv matične grupe u kojoj je Longdon radio.
Pokušaću da sredim misli. Najzad, prošlo je već skoro tri nedelje.
Nastavite sa čitanjem… “Otputovao, a nije stigao da ispriča sve”
Može neka fotka sto puta da bude stereotip, ali vredi kada je radost hiljadostruka.
Da ne bi tuđe slike izazivale digitalno sećanje u meni, zaskočio sam priliku i napravio svoj primerak.
![Gondole nadomak Duždeve palate [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]](https://www.sustinapasijansa.info/media/2021/12/digitalnosecanje_004_venezia.jpg "Gondole nadomak Duždeve palate [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]")
Venecija, Italija, avgust 2016.
Verovatno radost uspešnog snimka raste proporcionalno vremenu čekanja da se taj snimak desi. Nemam ni predstavu koliko je godina prošlo otkako sam sebi obećao da ću napraviti ovu sliku.
Pinta omiljenog piva za umornog šetača. A onda, na poluvremenu, još jedna.
Ovo digitalno sećanje je jedno od najstarijih kojima raspolažem. Boktemazo, pa još sam pušač bio u to vreme…
![Pinta Guinnessa, Old Holborn zamotan i zapaljen. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]](https://www.sustinapasijansa.info/media/2021/12/digitalnosecanje_003_cambridge_pub.jpg "Pinta Guinnessa, Old Holborn zamotan i zapaljen. [KLIKNI ZA VEĆU SLIKU]")
Pab “The Hat & Feathers“, Kembridž, Engleska, april 2004.
Tri dana pre ovog putovanja, po hitnom postupku sam otkupio “malo jači” fotoaparat od svog prijatelja: znao sam da postupam dobro, godinu dana ranije započeo sam novu praksu arhiviranja svojih iskustava digitalnim fotoaparatom, ali taj prvi mališa nije bio na visini zadatka…
Nastavite sa čitanjem… “Prestanite da čitate ovaj znak i uđite”
