Author: Igor Rill

Test trudnoće

Da li ste se ikada zapitali da li je davno, mnogo pre nas, postojao test trudnoće? Da, verujte, postojao je. Hajde da uključimo vremeplov i odbacimo se na 1350 godina pre bezgrešnog začeća.

Još uvek ne razumem kako...

Test za otkrivanje trudnoće, koliko se danas zna, seže daleko u prošlost, u 1350. godinu pre nove ere. Postoji rastumačen egipatski papirus koji opisuje jednostavan, a ispostaviće se kasnije i efikasan, test trudnoće. Prema pomenutom opisu, žena bi trebalo istovremeno da mokri na semenje pšenice i ječma. Ako nikne (uslovno nikne; nabubri, primi se i slično) ječam, nosi muško dete, ako nikne pšenica nosi žensko dete. Ako ne niknu ni pšenica ni ječam onda nije trudna.

Nastavite sa čitanjem… “Test trudnoće”

Brrrm, brrrm. K’o Fanđo!

Koliko puta ste u životu čuli da se za nekoga kaže: “Vozi kao Fanđo?” Verovatno i ne znate, ali sigurno ste retko videli da neko vozi kao petostruki šampion Formule 1…

Fangio-MB-W196-3lMotor-1986Na današnji dan, daleke 1911. godine rođen je nepriksnoveni gospodar trkačkih staza (petostruki as), a važno je reći da je tada sve zavisilo od mašine i vozačkog umeća, kada nije bilo moguće iz boksa štelovati bolide. I danas, pola stoleća nakon vozačkih uspeha, Fanđo je ostao sinonim za brzog, ali i dobrog vozača. I Šumaher je, kada je oborio Fanđov rekord “skinuo kapu” El Maestru kako su Fanđa zvali u rodnoj Argentini.

Kod nas se odomaćio pogrešan izgovor prezimena ovog automobiliste, kao Fanđo, iako bi prema transkripciji i izgovoru pravilnije bilo Fanhio. Međutim, njegovi Argentinci, zapljusnuti talasima portugalskog jezika kažu Fanžio.

A ako se spremate da položite vozački ispit, ili ste odavno vozač, nije zgoreg da se podsetimo prve lekcije:


Na sred, po sred i u sred srede

Džanum, na sred sela…

Slutim poznati su vam gornji stihovi, kao i reči “Ajde bre, svirite i pojte…“. Jest’ pojala Koštana, ni’e da ni’e; izvornim napevom pozabavio se i Mokranjac, a nakon nekoliko decenija za Mokranjcem, inspirisan izvornim motivima Stjepko Gut je pesmu uvrstio u svoju Srpsku simfonijsku jazz svitu.

Osma Mokranjčeva rukovet počinje sa Džanum, na sred sela, baš kao i osmi stav Gutove svite. Poslušajmo.


Klasika u kockicama

Saznavanje kroz igru – nekoliko kultnih fotografija doživelo je svoja nova izdanja. Upoznajte Majka Stimpsona (Mike Stimpson), duhovitog dasu, s kojim osim godine rođenja delim i ljubav prema Lego kockama i Ratovima zvezda.

Hajdemo sad na ubrzani kurs istorije fotografije. Evo kako Majk to vidi…

Henri Cartier-Bresson – Behind the Gare Saint-Lazare, 1932.

bresson  bresson lego

Anonimus (Charles Clyde Ebbets ?) – Lunchtime atop a Skyscraper, 1932.

lunch  lunch lego

Nastavite sa čitanjem… “Klasika u kockicama”

Povorka ritmova

Kere laju, a…

Na šta prvo pomislite kada čujete "Karavan"? Javite nam.Malo je onih koji ne bi prepoznali džez standard Karavan, proslavljen stotinama izvođenja Djuka Elingtona (Edward Kennedy “Duke” Ellington) i njegovog orkestra. I nakon Elingtonove ere i uvele popularnosti big bendova Karavan je nastavio da se kreće prilagođavajući se različitim terenima, zaustavljajući se u plodnim ili manje plodnim oazama… Važno je da se i dalje kreće, u sinkopiranom ritmu skrećući i vraćajući se svojoj ruti. Da bismo saznali kuda je sve Karavan prolazio i naslutili kuda bi mogao da stigne, moramo prvo da upoznamo karavan-bašu, vođu puta. Ne, to nije Djuk Elington.

Karavan je komponovao portorikanski trombonista Huan Tizol (Juan Tizol; prema novim transkripcionim pravilima koja se odnose na hispanistiku Z ostaje Z, iako ćemo još neko vreme prezime ovog tromboniste izgovarati kao Tisol), daleke 1936. godine, a u Djukovom orkestru bio je važan šraf od 1929. do 1944. godine. Možda niste znali da ova čuvena numera ima i tekst koji je napisao Irving Mils (Irving Mills), nezavisni izdavač i prijatelj mnogih džez muzičara.

Priči nikad kraja, ali ‘ajde da se okrenemo muzici. Čućemo nekoliko različitih izvođenja, a ako se zainteresujete pronaći ćete još mnoga druga. Ipak, pozivam vas da verujete mom izboru Smile. Na čelu ove povorke je prva verzija koju su 1936. godine snimili Barni Bigard (Barney Bigard) i njegovi Jazzopaters. Krećemo!

Nastavite sa čitanjem… “Povorka ritmova”

Tamna strana Meseca, još jednom

Sajber i ini svetovi raspucali su se povodom obeležavanja četiri decenije kultnog albuma “The Dark Side of the Moon”. I uvek može još.

The lunatic is in the hall......the lunatics are in the hall......the paper holds their folded faces to the floor......and every day the paper boy brings more.

Kad razmislim, ja ovaj moćni muzički paket proslavljam nekoliko puta mesečno, već decenijama unazad… Jedan od retkih albuma koji su mi ostali zakovani u dušu za čitav život.  Ovog puta vašoj pažnji preporučujem živo izvođenje u Londonu 1974. godine.

Moćno, zar ne?

Nastavite sa čitanjem… “Tamna strana Meseca, još jednom”

SP, ili Svet bez trenja

Verovali ili ne, postoji mesto gde imate Šefa ali ste svoj gazda.

Istina, povod za pisanije je dve godine ovog sjajnog mesta, međutim bilo mi je potrebno da uzmaknem par koraka unazad ne bih li i vama i sebi odgovorio na pitanje Otkud ja ovde?    I tako se vratim u 2007. godinu, na Grbin blog koji je, ako se ne varam klica Suštine pasijansa.

Tu sam se samo zahvalio Grbi na lepim rečima povodom prvog rođendana časopisa National Geographic Srbija. Ubrzo nakon toga smo počeli da razmenjujemo mejlove i posle nekog vremena… Šef je sve lepo objasnio u dobrodošlici:

To što je on glavni urednik National Geographica za Srbiju jeste bio motiv da stupimo u prvi kontakt, ali svakako nije razlog što smo se sprijateljili. Igor gaji interesovanja koja su toliko bliska mojima da je on prvi među malobrojnima provalio suštinu pasijansa. Mnogo toga ima sličnog među nama; a opet, on drugačije nego ja gleda na svet oko sebe.

I eto, sad uživam na ovom mestu gde imam Šefa, a svoj sam gazda, upoznajem sjajne ljude, naučim štošta… i kajem se što ne doprinosim više Suštini pasijansa u nadi da će se i to promeniti.

A trenje iz naslova? Pa, računam ako ste ovde barem želite da čitate između redova. Verujem i da uspevate. Uzdravlje!

Još nije vreme za fajront

Ne tako neuobičajeno, Vejts je svoju karijeru započeo “fajrontom”. I, biću hrabar u pokušaju definicije, uspostavio sopstveni muzički pravac – nešto kao “introspektivni  kantri/rok/džez/bluz/whatever/kakovamdrago”

Današnji četrdesetogodišnjaci verovatno znaju za Toma Vejtsa (Tom Waits), što putem muzike, što putem kinematografije. Međutim, znaju to i oni stariji i oni na kojima bi kakav-takav svet trebalo da ostane, što je znanje vredno pomena. A na sreću današnjih četrdesetogodišnjaka, i nas plus-minus (začiniti po želji, ukusu, kalendaru…) koji uživamo u Vejtsovoj umetnosti, pre 40 godina, u martu 1973. godine objavljen je Closing Time, prvi album “belca sa najcrnjim glasom”.

Da se ne raspričavam sad, bolje odmah da se podsetimo:

I još nešto, nakon ove sjajne muzike:

As I drove away slowly, feeling so holy, God knows, I was feeling alive.
Now the sun’s coming up,
I’m riding with Lady Luck, freeway cars and trucks,
Stars beginning to fade, and I lead the parade

Razumeli ste. Kakav fajront, kakvi bakrači – a kako Vejts briljira u filmskim minijaturama pogledajte u filmu “7 psihopata” Smile.

Ajd’ stej kul.