Author: lajavi krelac

Без ге-нера(лиза)ције

изеш ми ге

много ме нападају у последње време питањима у вези са зрачењем пет ге мобилне мреже. кажу ми да сам довољно озбиљан, знам да под тиме мисле да сам солидно матор, да се разумем у те ствари око зрачења. а не разумем се. слабо сам и ову три ге користио. натерала деца. сликају своје ноге на плажи и шаљу, па ми вибрира вајбер. можда ми се мобилни телефон буни што је три ге озрачен, па подрхтава у торбици. а ово косе што ми је остало на глави ваљда није проређено том три ге мрежом, јер ако јесте онда ћу од пет ге мреже скроз да оћелавим. једино корисно ће ту бити ако и брада крене да ми опада, мрзи ме свако јутро да се бријем.

слабо и разумем те бројеве уз ге шта би могле да значе. кажу да је то ознака генерације напретка. ге смо у моје време користили за граме, али то су у оном међународном систему основних јединица брзо пребацили у килограме све користећи воду на скоро четири степена целзијуса. да л’ то има везе с оним што препоручују туширање водом непосредно после туристичког обиласка чернобила? и да ли та вода има скоро четири степена целзијуса?

ге би могло да буде оно што изоставе кад ти на торту ставе број година које славиш. мада их ја више и не славим, ал’ по навици кад негде уписујем године старости упишем ту невеселу бројку, па онда иза ње ге. те њихове генерације технологија неће ни стићи до мојих геова. дотле ће већ нешто друго да измисле, ако нас се не реши природа зарад освете шта јој све сад радимо. углавном она сама зна да се снађе с тим зрачењем, боље него ми, па и кад не буде нас биће ту живог света коме то зрачење неће сметати.

а за ге знам и у формули. не оној формули за животни успех или за српско златно доба. оно бре кад су прост, сена и пике били главни. а не ови данашњи церглани, па не знаш где престаје вештина возача и почиње вештина програмера да напишу најмање баговит рачунарски програм. и нико се не пита да ли њих у тим кадама на точковима, када су изложени силама од неколико ге, више зрачи врелина из мотора или од све те електронике око њих. тјах.

Lebara protiv bananovače

jer pazi ti, derane, šta tu piše… votka smirnoff, pa ne znam bre ko uopšte izgovara oba efa a uostalom gde je onda smirnon, a? znam za jadac, gde ima taj off, mora da ima i on. ama čitaj, pazi kaže sedamnaest puta filtrirana. pa jebote. od kojih se to govana pravi kad mora da se filtrira sedamnaest puta, i još se duvaju s tim. čim se lud ponosi. ma sve je to lebara, i votka i džin i viski, sve je to rakija za sirotinju, to sunca nije videlo.

jer pazi, da imaju sunca kako valja, pa valjda bi im rodile i šljive i dunje i kajsije i trešnje i višnje i svaki andrak bi im rodio, al’ to su, izeš ga, ti severnjaci, nema tamo tog sunca, ne rodi im voće, a i to što rodi sve nešto sitno pidžavo. eno mi učili onog mičurina ptičurina kako li se zvao, što je kao izmislio selekcioniranje – plaćam pivo ko oljušti viška nastavaka sa te reči – da se ukrštanjem dobije ne znam šta. onda smo mi u osnovnoj pričali viceve kao šta se dobije kad ukrstiš ježa i glistu. ne znaš? bodljikava žica. e tako su nam nasvirali tog tičurina da sam ja mislio da će kod rusa da budu jabuke ko dinje kad ono… ma kaki, to kao ping pong loptica ipo. ajd i frtalj, da ne preterujem. ne može, nema odakle, nema iz čega, bato, nema dosta sunca i tačka. može to da rodi ne znam kako veliko, a nije veliko, to ne može da ima toliko šećera, nije to za rakiju. zato prave lebaru, i rusi i škoti i poljaci i englezi i ameri. dobro ameri su blentavi, mogli bi da prave šta hoće al’ jok, viski pa viski. sve od žita osim što može i od krompira. pa fala vama lepo, i svaka čas što ste od lebare uspeli da napravite izvikano piće, kome mora sto trikova da se radi i priča da se pripoveda da bi izašlo na glas i bilo nešto.

dođ ti bato kod mene pa sedi i biraj… ništa trikovi, nikakvo farbanje drvetom, ma ništa bre, samo prevrelo voće pa proterano kroz kazan. probaj pa posle pričaj.

neg znaš ko mi je čudan? oni rimljani. kako koji, pa oni južni. latini, ajde neka su latini. da, američki latini, pa koji drugi danas još postoje? od onolikog voća, pazi, mogla bi da se pravi bananovača, mangovača, avokadovača, mandarinovača, narandžovača… ma ko zna kojih još voćki nema, ma čuda bi mogla da se prave. a oni šta, prave onu trskovaču. ono od trske, onaj rum. ne razumem ih nikako. onoliko voće propada. tjah.

сирово

LajaviKrelacсвакако тек после првог јануара свакако грегоријанског окупим се с јаранима, свакако вршњацима у некој пригодној јавној просторији, свакако кафани. дружење је свакако обавезно, јер нас је сваке године све мање, свакако беже преко гране. свакако нам нису драге новогодишње гужве, па се окупљамо обавезно кад све то мине, свакако. старомодна кафана или модеран ресторан, свакако нам је свеједно. битно је друштво. добро сад није баш да нам је у потпуности свеједно која је кафана, који је ресторан.

покупим неку интересантну причу, анегдоту, свакако догађај, па варим у породици и лично, и телефонским разговорима. дечурлија блиска ми по крви, или по слову закона, свакако негодују, досадне им приче. ал’ за ове најсвежије опалише и да су им превише ласцивне, сирове. џаба њима објашњење да је прича јаснија већини кад је већина разуме, а да би је већина разумела, мора да буде сировија. такав смо народ. свакако не само ми.

сећам се догађаја у ректорату београдског универзитета. свакако као да је јуче било. то не значи да ме памћење добро служи. то значи да је догађај скоро и био. бивши и свакако садашњи ректор, још неки професори, академици. пустише једног од њих с болничког на кућно лечење, па иако и даље на боловању свратио да види и нас свакако здраве. привидно здраве. кука како му лекари забранили да пије алкохол, па му уз овавке ситуације једино чај остаје и свакако показује руком на стаклену шољу из које пије, а у њој зеленожута течност и свакако метална кашичица. долеће коментар с бока богами тај индекс преламања ми каже да имаш ти ту и неке друге садржине у шољи, а не само чај.

и шта сад? упадица је свакако духовита, али не свима. не због тога што је глупа, него зато што свакако треба знати шта је индекс преламања. можда је ипак боље да се окренемо сировијим форама. тјах

ne daj da ti uvale

LajaviKrelacpaj sad vamo, da te čiča malo uputi. stara mudrost glasi “ko čita sitna slova, stiče mudrost; ko ih ne čita, stiče iskustvo”. piše sve tamo, sve ti je pred nosem, ama niko ne čita. daj taj sir ovamo… evo, lepo piše “zamena za sir biljnog porekla”. a jesu ga napisali, svaka im čast, otkud sir biljnog porekla? u neku ruku jeste svaki sir biljnog porekla, jer mleko od mesoždera ne koristimo, al’ bilo bi jasnije da su napisali “biljna zamena za sir”, ili “lažni sir od biljnih sirovina”. naravno da je mufljuska rabota, nisu ludi da jasno napišu. pazi kako krupno piše sir, a ono “zamena” je sitno da izgleda kao neka ukrasna crtica, slova šes puta manja. al’ piše, bre, piše. pa nosi naočari i čitaj, ili kupuj naslepo, pa nek te pređe ko hoće. ima neka sekta ovde, neki rukopomi… nogozapr… četvrtkari, nemam pojma ima ih pedeset, koji li ovi behu, elem vele “greh je ćoravog prevariti”. a okatog jok… dakle gledaj, čitaj. a ako ti uzmu pare za lažnjak, sam si kriv.

Nastavite sa čitanjem… “ne daj da ti uvale”

бројке не лажу

LajaviKrelacси нашо? ма ди тамо тражиш, ма да огуглаш цео дан опет неш наћи. нема то. било, памтиш ти, памтим ја, ај да кажемо да смо нашли. па шта, нећемо имати тај агро… агруменат. само чантрамо, нема везе, не пишемо докторат. свако може сам за себе да изведе рачуницу. за шта било, само кад му кажу да се нешто не исплати, нек довати плајваз и дигитрон па нек нађе своје бројке. бројке не лажу, јел тако, тако је. а? и ја исто, чим кажу да бројке не лажу, тачно знам да баш онда лажу. а како онда лажу? па тако што бирају бројке. ево, колико те кошта што возиш кола? а, срачунао си, добро. јел ти се исплати? а, не знаш? ево имаш цену километра за разне моделе па каже… да видим… ево, не исплати ти се ако пређеш мање од 12000 годишње. пише ти овде.

могу они да срачунају чак и казне за паркирање и штогод хоће, неће бити да ти се не исплати, па прелазио и само 4000. јер на овој страни, пошто је то кад си без кола, ту нису урачунали скоро ништа, осим цене превоза. случајно заборавили то што ћеш да изгубиш два сата док дочекаш бус тамо и назад…

Nastavite sa čitanjem… “бројке не лажу”

л’ нагласаque

LajaviKrelacе деране начисто не знам одакле да кренем… а имам оволико да ти наређам, дугачко ко рука. о тим нагласцима… е, овај твој мали што бележи јел’ уме он да бележи те нагласке, важно ми је овог пута? а, н’уме? нумем ни ја, то само ови језиколози како се оно… ма да и онај жилетов клипан, он то студира, жалио се да су изабрали најгоре ознаке да би се као слагале са грчким, а ни у грчки баш не пасују. могли су метити цртицу навише и наниже кад је растући… ај узлазни доносно силазни, једноструку за кратак двоструку за дугачак и готово. нема шта да се памти. ништа, кажи му да замасти где је наглашено, то ће бити јасно. шчуо ти тамо? е добро, имаш пиво. може црно.

дође једаред код сваје ћерка са све мужем и децом, а онај млађи сав битан, и ни пет ни шес него “пазите на нагласак, ја све упијам”. е отац га дечији, никад не знаш шта ће све да чује. а онда се ја запитам а чегбре, који су то погрешни нагласци? а? цврц милојка. ша оно све што се не слаже са спикерима на радио београду? па мож да похапсиш све што хода и још би мурија сама себе морала да апси кад би се за то робијало. миссим умем ја и тај стандардни нагласак, кад баш треба, ал’ то ми је ко кад те као клинца обуку у свечано и одведу те а они тамо пикају крпењачу. мож д’издржиш ал’ те све сврби.

ал’ ајде како ти се женино име наглашава? јована? добро, а теткино? мирјана. лепо. друга тетка? зорана. е а како се зове ова на слици? ај наглас да чујем. ааа, роксана. а што си преместио нагласак? што ону јоксимовићку нико не зове јоксана, него сви кажу јоксана? а, јер би то био јужноморавски, а то је јелте неправилан. аха… а роксана онда није јужноморавски него? није него. шта, то по француском? знаш да волим француску као што је немачка волела нас… а да, они се поломише да изговарају наше нагласке, ма да, како да не. како оно беше кад је џаја играо тамо? изговарали му презиме жазик. трефили га ко прстом у трулу бундеву.

причао ми таса, онај иза ћошка, више пекаре му кућа, е тај. каже радио са неким америма и један био запео да научи да помери нагласак као ми. изговорио је једно од тих имена, да што се завршава на ана, педесет пута, и четрес осам пута је мето нагласак на средњи слог уместо на први. а не, није утрефио на крају, утрефио је дваездруги и тријеседми пут, а онда није умео да понови.

како они нама, тако и ја њима. они неће да ломе језик, па нећу ни ја да крљам свој нагласак, ај здрао и довиђења. до нирване. терам по нашки, стандардно, да не збуњујем клинца са сто изузетака. јер упија, дакако.

а шта питаш, кад немамо своју реч за углед, него нам је првина? па ту првину неко реши, макар накарадно. као што су нас унакарадили са тим ознакама за нагласке, то ко ови програмери, кад нешто уведу то се не изводи, како је решено први пут то нико не помери. ево ова самоуслуга преко, како рече да се зове, идеа. аха. е видиш то је страна реч, и мислиш да је првина? а где си купио леба јутрос? у идеји? е па ниси, буразеру, ниси у идеји јер се не зове идеја него идеа. да су хтели да ставе то ј ставили би га. откуд толикој фирметини да се омакне, то је намерно. дакле не може у идеји јер то није та реч. а, како бих ја? па, као што иду остале стране речи, не дираш основу, дакле у идеаи. или у идеау ако је можда мушког рода. тако сам мислио једно два дана и сетио се да нам није првина. купио си леба у идеи. чиме се мажеш да не загориш од сунца? аха, нивеом. ето ти првине, ето ти правила. онда следи да полицу купујеш у икеи. не знам што баш тамо, мени симпић био бољи.

ае сад кад стигнеш кући, увежбај, нађи своје примере, а сутра за ручком немој да ме брукаш него пази на нагласак. неће нас похвалити, можда ће нас само мало чудно гледати и бројати нам колико смо попили. нема та млађарија разумевања, ал бар за утеху нас неће бити бламота пред клинцем. тјах.

 

није тренутак. или јесте.

LajaviKrelacто се нешто мислим, деране, како је време релативно. не мислим оно којом брзином протиче, то је одавно доказано да зависи од врата. шта, којих врата? па од вецеа, зависи с које стране се налазиш. ама не мислим на брзину него на дужину. ма које милијарде година, мене занима много мања јединица, тренутак. оно, док трепнеш, шта све може да се деси док трепнеш.

ево кренемо госпоја и ја некуд, и кад она каже само тренутак, знам да је кренула да се још само мало дотера. ако је чујем из собе, могу тако трепнут да стојим дес петнес минута, ако је из купатила уме и за седам. ил ко онај кад је пито ову на аутобуској, за које време стиже бус за мијајловицу, каже она само тренутак, а овај оде све се мислећи да неће бити да је тако брз, ал изеш га релативно је то време. Nastavite sa čitanjem… “није тренутак. или јесте.”

(пред)изборни здесна

вазда тај здесна. ал’ не треба да чуди, такво је време дошло. ево, за викенд седео с другарима с факултета. не с једног од оних факултета који сам похађао, него су они сад на факултету. не као студенти, него као мање-више стално запослени. знам их с спорцких дружења. не оно кад заједно одемо на куглање ил’ билијар, јер за мене маторог ови спортови са скакањем-гурањем-ударањем и нису, него кад се окупимо, па заједно бленемо у екран на којем ови други што добијају лепе паре скачу-гурају-ударају. и питам да л’ се спремају за нови јачи финансијски импут (то су ти модерни изрази) сад кад долазе избори, јер су на прошлим били ангажовани око неке логистике, па се фино опарили. кажу јашта. планирали све, ‘вол’ко материјал, ‘вол’ко људи, ‘вол’ко гориво, ‘вол’ко остало, те ‘вол’ко приливи. што би рекли економисти – планска калкулација. ал’ врага. добили директиву да све скрешу. како, бре. нема простора за кресање. све је у пȁру израчунато. силни каблови за јаку и слабу струју, монтажа, дежурства људи, планирани неочекивани испади система (ове “планиране неочекиване” не разуме само онај ко се тиме није бавио, а то су четворица од петорице), а све за два круга прецедничких избора и најављене ванредне парламентарне (они не спадају у “планиране неочекиване”). и ту долази информација с врха да неће бити парламентарних, а ни другог круга прецедничких. ето ти га сад. што излазимо на изборе, кад се резултат већ сад зна? за да се потроше паре за фарсу демократије, наравно. право рече онај што је шаро спрејом по зиду још почетком деведестих, кад сам и ја варао себе и друге да сам још увек млад – кад би избори нешто могли да промене, укинули би их. тјах.