I danas nam Branislav Radišić otkriva svet ispred svog objektiva.
Author: Suština pasijansa
Tišina
I danas vam predstavljamo jedan od foto radova Branislava Radišića.
Postmoderna za seniore
Nastavljamo s ovonedeljnom serijom fotografija Branislava Radišića.
Every day same shit
Ove sedmice postmatramo svet kroz objektiv Branislava Radišića.
O sebi i fotografiji Branislav kaže:
Nemo’ mi slamaš srce
Nismo odavno imali Eltona na ovim stranama, no današnja muzika je tu povodom njegove partnerke u duetu, koja danas puni 70 godina.
Pa, srećan ti rođendan, Kiki Dee 🙂 Nastavite sa čitanjem… “Nemo’ mi slamaš srce”
Utovar ponekom nedeljom, 22. januar 2017.
Ne shvataju te ljudi pogrešno, već kako im odgovara.
Možda ste pomislili da utovara više neće biti, možda niste primetili ništa, a možda vam je bilo pomalo i krivo (moguć je jedan takav slučaj, ali nemamo potvrdu). Kako god okrenete i šta god da ste pomislili, u pravu ste. Pogotovo vi koji niste primetili ništa: znamo da ste najveća grupa.
Reč je o ovome: utovar nedeljom je zamišljen kao svojevrsna antiteza onom kopirajterskom trendu da se sve i odmah prenese na svoj portal, sa ili bez komentara, samo da je što više linkova i što više reklama. Pošto nama nije stalo ni do linkova ni do reklama, a obaška nam nije stalo do toga da vas navlačimo na klik-bajtove, to smo napravili format u kojem preko nedelje skupljamo priloge koji skupa čine štivo dovoljno relaksirajuće da ga čitate pre ili posle nedeljnog ručka, a dovoljno vešto upakovano da vas natera na razmišljanje; provokacija je temeljni princip suštine pasijansa.
Avaj: ponestalo je energije. Sve smo najpre potrošili na novogodišnje bahanalije, a ono što je preteklo smo sagoreli u pokušaju endotermnog dogrevanja prostora. Pritom smo, slučajno ili namerno – šta god vi pretpostavite, mi ćemo tvrditi suprotno – blagoizvoleli apsolutno ne pratiti medije u tom periodu. Jer šta vrede mediji u kojima dominira jedan vrlo bolesni jadnik koji ide od mesta do mesta i objašnjava svetu kako on i samo on radi i samo radi, kada od te informacije nikome nije bolje niti ima šanse da bolje bude dok takva slika obilazi svet. A drugih informacija nema. Osim ako su spinovi, poput onog nesrećnog voza koji do odredišta putuje toliko dugo da su Kinezi verovatno pomislili da je Srbija veća od njihove domovine.
No, stvari se tu malo zapliću.
Nastavite sa čitanjem… “Utovar ponekom nedeljom, 22. januar 2017.”
Utovar nedeljom, 25. decembar 2016.
Ovim utovarom, proglašavamo dvonedeljnu pauzu na Suštini pasijansa. Prijatne praznike vam želimo!
Očigledni nedostatak ideja kada smo umoran od svakodnevice navodi nas na potrebu da se stalno žalimo na nešto ili nekoga, čak i kada to nije predmet nekog neposrednog uticaja na nas, već generička stvar. Kukate na posao, na slabu zaradu, na visoke račune, a skloni ste da zaboravite da niste jedini ko tako prolazi. Bez namere da vređamo vašu inteligenciju, jer verujem da problemi koji pominjete jesu realni, samo vas pozivamo da na časak prestanete da udarate nedužnog sagovornika po nadlaktici, jer on nije kriv za vaše brige, a tim udaranjem nećete povećati njegovu pažnju, već njegovu želju da se što pre udalji od vas.
Podsetite ponekad sami sebe: život je kratak, pa ga valja ispunjavati pozitivnim stvarima, a ne negativnim. Ostavljanje briga po strani na dan-dva neće te brige ukloniti, ali će vam pomoći da dođete malo do vazduha i do onog mira koji je toliko potreban kad poželite da se sa problemom suočite.
Neće svet prestati da se okreće ako se malo opustite. Živite i pustite druge ljude da žive, nemojte ih podsećati ni na šta barem dan-dva tokom praznika.
Vratiće vam se saznanjem da je spokoj veliki dar mudrih ljudi.
Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 25. decembar 2016.”
Pukovniku nema ko da (na)piše (utovar nedeljom)
Nema.
Sad bismo u desetercu napisali zašto nema utovara ove nedelje, ali se plašimo da ćemo se primiti. Jedan tako uočio da mu lako ide, pa se nije zaustavio dok nije napisao 2819 stihova. Ajd’ što je on napisao 2819 stihova, ni po jada, nego je posle terao sve oko sebe da to i pročitaju, još im tupio nešto o amanetu i tako to, pa se dalo na zlo.
Mi pak nismo toliko surovi. Prosto, nema.
Vlasno je, pak, podsetiti se mudrih reči gospodina Ace Sretenovića: najbolje bi bilo kad bi bilo kako nikad nije bilo.
Nema. Ali biće.