Category: Istorija

Dešavalo se nekad.

Vino točim, a vino ne pijem…

Na današnji dan, pre 93 godine, ratifikovanjem Osamnaestog amandmana na Ustav Sjedinjenih Država ozakonjena je prohibicija.

Razni skupovi trezvenjaka, kao što su American Temperence Society, udruženja žena, Ma ja vas ne bih ljubio ni pijan...crkvene organizacije i slično s radošću su dočekale ostvarenje sna za koji su se godinama borili. Uverenje da je konzumacija alkohola uzrok bukvalno svog kriminala motivisala je nekoliko gradova da na dan stupanja amandmana prodaju svoje zatvore. U svom poletu, trezvenjaci su angažovali razna piskarala da prilagode razne delove Biblije koji imaju referencu na alkoholna pića, tako da su pali predlozi da je Isus konzumirao sok od grožđa, a stih “uzmi malo vina zarad dobrobiti utrobe ti…” tumačen je da vernici treba da utrljaju malo medicinskog alkohola na abdomen.

Istu radost, samo iz drugih razloga, ispoljile su distilerije u Kanadi, Meksiku i na Karibima, koje su drastično povećale proizvodnju, što zbog posetilaca koji su išli tamo na vikend opijanja (kao što narod iz zapadne Srbije uskače u Bosnu da natoči gorivo), što zbog ilegalnog izvoza za SAD.

Nastavite sa čitanjem… “Vino točim, a vino ne pijem…”

Upoznavanje sveta, godina CXXIV (2)

“… Svet i sve što je u njemu, to je naša tema.”
Alexander Graham Bell

Samo urednici zvaničnog glasila Društva imaju privilegiju da se fotografišu ovde.U vreme kada je osnovano Društvo National Geographic čovečanstvo je pravilo prve korake u novu eru pronalazaka i otkrića. Na “pragu života” je bio Edisonov kinetoskop, Džordž Istmen je spremao savršeniju kameru i crno-beli fotografski film.
Automobili i avioni uskoro će postati ključni elementi transporta, a telegraf i telefon trajno će promeniti prirodu komunikacija… a svet je čekao da bude otkrivan, sa pasioniranom i naivnom verom da će nauka biti ta koja će ispraviti mnoge nepravde društva koje stupa u svoje novo poglavlje.

Izvanredan je osećaj biti deo NG porodice. Kris Džons i Igor Rill u Budimpešti.Mnogi su delili tu nadu i veru u nauku, a Društvo National Geographic postalo je propovednikom i predvodnikom “odanosti nauci”. Tako su postavljeni temelji za ono što danas Društvo čini jednom od najvećih i najuticajnijih naučno-obrazovnih institucija na globalnom nivou.
Iako Društvo u svom imenu ima pojam nacionalnog, postalo je nadnacionalno, internacionalno, ali kako to kaže Kris Džons, glavni urednik matičnog izdanja magazina: “… najbolje je da se držimo imena koje nam je dobro služilo duže od jednog veka.”

Veći deo svoje prve godine života Društvo je organizovalo razna predavanja i naučne skupove, što je vrlo brzo izašlo na dobar glas kod tadašnje intelektualne javnosti. Bio je to znak/putokaz ka časopisu koji će obeležiti i uticati na više generacija i milione čitalaca širom sveta, kao i na autora ovih redova.

Nastaviće se…

Isak Njutn po prvi put među Srbima II

Danas pričamo o tome kako je sir Isak Njutn stvorio naučni metod

Monopol i kako ga stećiOpšti je utisak da Principi usmeravaju čitaoca ka Njutnovom viđenju Prirode, koje je potpuno saglasno i u ravnoteži: sve što opažamo možemo objasniti, i to na takav način da se objašnjenje može primeniti i na one fenomene koje još uvek nismo opazili. Ovo je esencija Njutnovog Sveta, ali i esencija savremene nauke. U ovom smislu, Principi su knjiga koja nije izgubila ni delić aktuelnosti. Prisetimo se za trenutak poznatog događaja iz istorije nauke, rasprave advokata kvantne teorije (u prvom redu Nilsa Bora) sa Ajnštajnom. Kvantna teorija primećuje da na mikro nivou, duboko u strukturi materije, u prostorima nezamislivo malim, postoje osnovne gradivne jedinice (elementarne čestice) koje se opiru tačnom merenju, kojima ne možemo istovremeno tačno znati sve veličine fizičkih karakteristika. Umesto toga, kvantna teorija pruža pouzdan način da saznamo verovatnoće, šanse za određivanje veličina fizičkih karakteristika. Ovo je unelo duboki nemir u Ajnštajna čije je viđenje Prirode zahtevalo da se svemu zna gde je, i koliko brzo se kreće, pa on do kraja života nije bez dubokih rezervi prihvatio kvantnu teoriju, čime je izvršio simbolično naučno samoubistvo. Ubeđen sam da bi Njutn bez problema prihvatio kvantnu teoriju, jer ona jeste objašnjenje za ono što opažamo. Slobodan sam čak da primetim kako je Njutnova ličnost bila engleski prijemčivija za nestašluke elementarnih čestica, u odnosu na Ajnštajnovu germansku potrebu za bezuslovnom tačnošću. Konačno, možda najšašaviju ideju (magnetne monopole) kvantna teorija duguje upravo Englezu, Polu Diraku.

Nastavite sa čitanjem… “Isak Njutn po prvi put među Srbima II”

Godišnjica: čudo na reci Hadson

Danas se navršava tri godine od herojskog spasavanja aviona u padu. Znate li ime tog heroja? Ni ja.

Pilot je učinio da na kraju sve izgleda kao puka neprijatnost.Setićete se događaja, mada ste zaboravili datum: 15. januara 2009. godine, avion na letu 1549 je poleteo sa aerodroma La Guardia u Njujorku i naleteo na jato gusaka dok je još bio u fazi uzletanja. Motori su prekinuli rad, došlo je do gubitka potiska leta i avion je zapao u realnu opasnost da se sruši. Kapetan leta je reagovao pribrano: skrenuo je avion sa putanje ka reci Hadson, a potom je izveo prinudno sletanje u reku. Veština kojom je sve izvedeno zapanjila je ceo svet: iako je nekoliko osoba povređeno u nastalom tumbanju, svih 155 putnika i članova posade je napustilo avion na svojim nogama i sačekalo pomoč koja je uskoro stigla. Kapetan je poslednji napustio avion, i to tek nakon što se lično uverio da u avionu nema više nikoga.

Pogledajte animiranu rekonstrukciju događaja sa pravim zvučnim zapisom događaja.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica: čudo na reci Hadson”

Upoznavanje sveta, godina CXXIV (1)

“Članstvo našeg Društva neće biti ograničeno na profesionalne geografe , već će uključiti što veći broj onih koji, kao ja, žele da promovišu istraživanja drugih i da šire znanje… kako bismo svi saznali više o svetu u kom živimo”
Gardiner Greene Hubbard

Gardiner Habard, čovek koji je omogućio da upoznamo svet.Na današnji dan, 13. januara 1888. godine, a i tada je bio petak, osnovano je Društvo National Geographic, na inicijativu Gardinera Habarda, advokata i filantropa. Logično, Habard je bio i prvi predsednik Društva, ali i suosnivač i predsednik kompanije svog zeta Grejema Bela, što neće biti bez uticaja na Društvo.

Pod Habardovim vođstvom, 33 muškarca se okupljaju u klubu “Cosmos”, u Vašingtonu, na tadašnjem skveru Lafajet, preko puta “Bele kuće”, kako bi razmotrili “svrsishodnost osnivanja društva za produbljivanje i širenje geografskog znanja“.

Evo i teksta sa pozivnice:

Dear Sir: You are invited to be present at a meeting to be held in the Assembly Hall of the Cosmos Club on Friday evening January 13, at eight o’clock for the purpose of considering the advisability of organizing a society for the increase and diffusion of geographical knowledge. Very respectfully yours, Gardiner G. Hubbard

Nastavite sa čitanjem… “Upoznavanje sveta, godina CXXIV (1)”

Isak Njutn po prvi put među Srbima I

Imamo dobar povod da pričamo o geniju

Isak Njutn, još uvek bez siraGodine 1687. engleski naučnik Isak Njutn objavljuje knjigu Matematički principi prirodne filozofije (zbog veličine naslova, knjiga se obično naziva Principi). To je druga savremena naučna knjiga u istoriji (prva je Galilejeva, Dijalog o dva glavna sistema sveta). Obimno delo, pisano na latinskom, nastalo je, ne bez Njutnovog protivljenja (o čemu će posebno biti reči), iz silnog navaljivanja njegovog prijatelja Edmunda Haleja (istog onog čija nas kometa pohodi svakih 76 godina, a poslednji put okruglo 299 godina po izdavanju Principa). Knjiga pobuđuje veliko interesovanje, doživljava tri revizije (poslednja godinu dana pred Njutnovu smrt), njen sadržaj biva opšte priznat, njen pisac je poštovan, dobija titulu, državna prava i obaveze. Sir Isak Njutn umire 1727. godine i, uz počasti rezervisane za kraljeve, biva sahranjen u Vestminsterskoj opatiji, gde će biti dodatno počastvovan jednom posetom godine 1882: dolazi mu Čarls Darvin, da druguju u večnosti. Monumentalnost Njutnove grobnice (a našoj kulturi to ume da bude jedini uslov veličine) među naučnicima je bez premca.

Nastavite sa čitanjem… “Isak Njutn po prvi put među Srbima I”

Analogni antiradar sistem

Na današnji dan, pre 63 godine, RCA je svetu prezentovala 7-inčnu gramofonsku ploču od 45 obrtaja – popularnu “singlicu”.

Priča o nastanku singlice je vrlo zanimljiva. Naime, ranije su se koristile raznovrsne The Cure - The Caterpillardimenzije ploča, od 7 do 15 inča, a brzina je varirala od 60 do čitavih 130 obrtaja u minuti (što ste prilagođavali obrtanjem ručice, jel’te), dok se nije ustalila na standard od 78 obrtaja pojavom električnih gramofona, koji je potrajao od dvadesetih, pa sve do kraja četrdesetih godina prošlog veka. Čak ni tada niste bili sigurni da je puštena muzika verna odsviranom originalu, zbog razlike u frekvenciji naizmenične struje koja je napajala gramofone u Americi (60 Hz) i ostatku sveta (50 Hz).

Uglavnom, isterija modernih ploča počinje 21. juna 1948. godine, kada je Columbia Records na konferenciji za medije predstavila longplejku i definitivno utemeljila vinil kao medij. Dvanaest inča u prečniku, brzina obrtaja 33⅓, kapacitet od 20 minuta po strani. Legenda kaže da je njihov glavni inženjer kurtoazno pozvao glavnog konkurenta, kompaniju RCA Victor, u posetu laboratorije pre same konferencije, kako bi ih upoznao s novom tehnologijom. Tadašnji glavešina RCA, David Sarnoff,  zahvalio se po obilasku, a onda je pohitao u svoju laboratoriju kako bi naložio ekipi da smesta revitalizuju projekat koji je bio dobro čuvana industrijska tajna punih 10 godina.

Nastavite sa čitanjem… “Analogni antiradar sistem”

Sto godina za deset minuta

Jedan video-eksperiment je doveo do zanimljivog rezultata: kako predstaviti sto godina kroz tačke u vremenu i predstaviti ih za kratko vreme.

Ono jeste – svaki pogled pati od neke distorzije, a proameričko viđenje šta je u svetu važno je jadno po definiciji. Ali svejedno: skidam kapu autoru na pokušaju izvođenja eksperimenta, a kukavno poznavanje istorije mu opraštamo, jer to je Amerima daleko od ono malo preostale pameti.