Category: Jezik

Skoro se niko ne usuđuje da prizna da nam jezik propada pod maskom “jezik je živa stvar”… Za početak, nije stvar, nego tvar (tvorevina).

Dolaze pacovi!

U stvari, odavno su među nama.

pokazatelj odnosa kriminalaca i policijaca u Srbiji – mačke očekuju pravednu podelu hrane koju je miš našao/ukraoE ima to na ranču mojih matoraca. To kao neka fora, ono… A? Ša bre? Otkud znam čiji je. Znam bre da nije zajednički ranč. N’ znam, bre. Ćaletov, kevin, n’ znam. A? Ne znam bre kati kažem. Čiji je ranč, čiji je ranč! Š’a si bre brate navalio k’o ćelav na češalj, bre. Nebitno je čiji je, bre. E, tu na ranču ima sad kao fora kad se ono kao pojave pacovi, onda oni sad tu pripreme neku zamku, neku mnogo dobru i to. Ono kao nameštena da pacov krene po neku slan’nu, sir, šta li i pre nego što je stigne ispod njega se otvori neki poklopac i ovaj sad upadne u bure i to. I sad on je tu živ u buretu, a gore se poklopac sam zatvori. I ono, sve se super namesti da na istu zamku naleti drugi pacov i posle treći i tako. E, sad je tu kao fora odrediti koliko pacova želiš tu kao na dnu bureta, ali da je bure čvrsto, ono da ne mogu da ga pregrizu. I sad tu kao oni puste pacove da gladuju i kad su ono mnogo gladni i to, krenu jedni na druge. A? Pa, ono kao da se jedu, bre i to. E sad tu pobedi onaj baja koji je najači i pojede ostale. I onda ga ovi kao čuvaju još nešto kao da se zaceli to što je ranjen i da ponovo ogladni. E, tu ga sad kao ono puste napolje i ovaj šta! Krene gladan da juri ostale pacove da jede, jer je ono kao sad navikao na to meso i za dandva em nema više pacova jer ih ovaj sve izeo, em i on posle umre od gladi. Strava, brate!

Школа лошег превода (7) – обнављамо градиво

После овог малог распуста (ја сам се распустио, а отуд и ви), мислим да вам се градиво слегло, па нећу више много да објашњавам како се шта ради, то ћете ви сами, већ сте доста тога научили.

Зато данас, рецимо, завршавамо полугодиште. Сведочанства не делим, то можете сами да исфотошопате. Само ова показна вежба.

I feel free

осећам се слободно
осећам се бесплатно
осећам бесплатно
пипам за џабе

Јелда је било јасно? Идемо даље. Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (7) – обнављамо градиво”

Jeste li i vi poSIVIli?

Skraćenica CV ne “vuče koren” iz engleskog jezika, pa je ne treba čitati si-vi. Ali kako je čitati, a da ne “vuče pomisao” na nešto što često zna biti usrano?

bez dlake na jeziku; a u ce-ve-u?Do pre neki dan sam bio u komisiji za prijem pripravnika u firmi. O gorkim utiscima tokom rada u komisiji već duže spremam jedan prilog, a sad su se stekli uslovi i da ga objavim – raspustila se komisija (pa se raspustio i ja) i mogu ‘ladne glave da se osvrnem na aktivnosti koje sam imao i pogotovo na sve biografije koje sam pročitao.

No, pre nego što se posvetim tom prilogu, želeo bih da postavim pitanje posetiocima Suštine pasijansa. Kako čitate skraćenicu CV? Do pre neki dan sam je čitao si-vi, ali je na jednoj od tih biografija kao naslov pisao pun naziv “Curriculum vitae”. I, gle, tako posmatrano baš mi i ne deluje logično da CV čitam kao si-vi.

Nastavite sa čitanjem… “Jeste li i vi poSIVIli?”

Вршидба праксе

Мом оцу је стигао позив. Пошто је мало матор за те ствари, оставио ми је да га погледам. Неко предавање о здрављу, уз бесплатну вечеру.

Хм… звучи сумњиво. Дођем, погледам, на коверту печат неке фирме, дакле јесте сумњиво. Питам се већ шта ли то продају. Осим здравља, наравно.

И ево позива преда мном, на столу. Скоро да не знам одакле да почнем. А, да, од гуглања. То је компанија Хигму из Чантавира, чији лого је радила нека векторска фирма из Мађарске, с којом су у некаквој групи са гомилом других фирми одатле, а из чијих имена нисам доконао око чега су се то груписали (осим мајстора за израду логотипа). Агрегатори веле да се баве “неспецијализованом трговином”, да фирма ради али је у некаквој врсти блокаде рачуна, но то су агрегатори, њима није веровати, они знају о свакоме по ништа, не проверавају, не освежавају, то је туто бајато.

Нађем тако и сајт саме фирме, на чистом енгрпском:

а можда је требало да га читају мађарски, цомпоњ?

Од целе фирме… укупно једна особа је видљива, ем члан ем директор. Имао бих ипак целу једну примедбу, исту коју сам упутио критичарима тендера (оног вагона с угљем што се качи иза локомотиве) за бусплус, којима се није свидело што је конкурс био само на ћирилици: ако хоћете да послујете негде, а не знате језик, каква сте ви фирма ако вам је скупо да платите преводиоца? У овом случају, ако се у Чантавиру говори претежно мађарски, ако сте фирма, платите лектора да не изгледате шантаво. Nastavite sa čitanjem… “Вршидба праксе”

Школа лошег превода (6)

Редар? Одсутни? Нема, добро, само да упишем час… где смо оно стали? Је ли било нешто за домаћи? Наравно да није, стигло би ми имејлом… дакле, данас ћемо мало да се играмо именицама које могу да будулакши кременски бензин? придеви и обратно. Као што се “читаоци варе” (readers digest) не преводи никако, или “музички” (musical) у ствари значи оперету, тако и

flint gas lighter

наравно, има да буде “плински упаљач са кременом”, јер је једина друга врста таквог упаљача она без кремена, где варницу правимо нгде да нађем електричну оловку?а струју, сад да ли пиезоелектричним кристалом или батеријом, није много битно. Међутим, као што сваки лош преводилац зна, кад се у енглеском наређају две, три, четири или више именица,  све осим последње бивају придеви. Проблем је у редоследу, шта је ту чему придев. Да имају неке заграде, па да знамо, да је “electric (pencil sharpener)” електрични оштрач за оловке, а “(electric pencil) sharpener” оштрач за електричне оловке. Ал’ немају, него уче из искуства, па тако морамо и ми. Па, да стекнемо нешто тог искуства…

Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (6)”

Школа лошег превода (5)

Доста је било ленчарења, прелазимо на нешто озбиљније. Данас преводимо пословицу. А пословице су пословично тешке за превод (само немојте да ми тражите ту пословицу о пословицама, док не нађете ону о пословично добро снабдевеној продавници).

Реченица за данас гласи

when there’s a will, there’s a way

  • све се може кад се хоће
    …је пристојан, уобичајен превод, пословица за пословицу, право из пословнице, нема проблема, осим што је сувише добро. Да видимо шта ће нам дати мало буквалистичког превода.
  • кад има воље, има и начина
    …е, ово је већ мало горе, бар смо две именице превели као да не знамо да је оно пословица, али ни ово није довољно лоше, јер смо “there’s a” превели као “има” са генитивом множине, што је и даље сувише добро. Пошто се ни TANSTAAFL не преводи као “нема џабе ручка” него “не постоји ствар која је као бесплатан ручак”, онда у следећој и(с)терацији имамо
  • кад постоји воља, постоји и начин
    што је кококетирање са егзистенцијализмом, а већ звучи довољно енгрпски да би било у складу са савременошћу. Наравно, лош превод увек може још да се дотера, те долазимо до
  • кад је тамо тестамент, тамо је и друм
    … јер зна се шта чека ожалошћена породица, да се прочита то писаније и окачи нова слика у дућан, и зна се да за све постоји један друм.

Ето. Ко уме горе, широко му поље.

Школа лошег превода (4) – и мени је мило

Дакле, као што смо најавили прошли пут, данас једна летња лаганица, код које нема много да се мозга. Један једини преводилачки трик и готова ствар.

Трик је само у томе да се препозна кад тај трик треба применити/приметити. Ради се о томе да у енглеском не треба то да, те буквално (а без трика), први део ове реченице гласи “ради се о томе у енглеском не треба то да”.

Реченица за данас је

I’m so glad I’m so glad I’m glad I’m glad I’m glad.

Банално лош превод би био онај методом букве, “тако ми је мило тако ми је мило ми је мило ми је мило ми је мило”, што је можда пристојно лош превод али је очајна реченица. А нисам се тако договорио, јелда, превод треба да буде лош али да ипак даје смислен текст, макар погрешан.

Елем, изворна реченица пати. Од изостављене односне речце, и то хронично, као да потиче из Травника. Слично пати и “I’m happy she’s gone”, коју нећемо превести са “ја срећан она отиђена”, него “срећан сам што је отишла” (добар превод), или чак “срећан сам јер је отишла” (мало бољи лош).

Још да то применимо на данашњу, па да смо готови:

Тако ми је мило што ми је мило, да ми је мило што ми је мило да ми је мило.

И сад свемир одједном има неког смисла, јелда?

Школа лошег превода (3)

Овог пута није музички цитат, него нешто из живота, или бар близу њега (новосрпски: близу истог таквог). Наишао сам на банкарски оглас који је промакао мојим чистачима реклама.

Дакле, полазни текст гласи:

Special credit card balance transfer offer ends June 30!

Оно, знамо да у енглеском, ако су две именице једна до друге, прва у ствари изиграва придев другој. Кад их има три, више се не зна тачно, да ли је прва другој а онда прве две заједно трећој (шематски, (а+б)+в), или друга трећој а онда прва њима заједно (тј а+(б+в)). А овде имамо придев, пет именица и глагол. И нешто после глагола… Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (3)”