Category: Koncepti

Beležimo ideje vredne pažnje, vremena i razmišljanja. Čak i kad su takve da nas pouke teraju na suprotnu stranu.

A sad malo čistog rock’n’rolla

Maločas mi je Pura Moca poslao ovaj link, ali to se jedva prepoznaje. Uvertira “Viljema Tela” je nenadmašna po definiciji. Tri, četr:

Nemam pojma ko su ovi ludaci; danas sam za njih čuo prvi put. Vikipedija kaže sledeće (slobodan prevod dok dremuckam srčući kafu):

…Sinfonia je imala neobičan zahtev za pristup: svirači su morali da budu ne-muzičari ili, ako su muzičari, morali su da sviraju instrument koji je potpuno nov za njih.

Blagi Bože, nastupali su i u Royal Albert Hallu. Dakle, kao što rekoh: čisti rock’n’roll.

(Tnx Pura Moca)

Skrivena moć osmeha

Smejte se! Makar se smešite! Duže ćete živeti! Tako tvrdi jedna studija sprovedena na univerzitetu u Berkliju.

Kao i obično, konferencija TED donosi brojne zanimljive prezentacije i predavanja. Iako zasnovano na pomalo predvidljivoj tezi, ovo predavanje nas zapravo tera na dublje razmišljanje. Mene je podsetilo na neka sebi davno data obećanja. Pogledajte i donesite sopstvene zaključke.

Uzgred, još nema titla na srpskom. Dao sam sebi slobodu da povežem titl na bošnjačkom; neko vreme je radilo, a onda je počela da se pojavljuje neka glupa poruka o smanjenoj bezbednosti; onda je ta poruka opet nestala… Neću da menjam URL, očekujem da će biti rešeno na kraju. Ako vam se desi ta poruka, izvinite. Izaberite sami titlove po sopstvenom nahođenju ili ih isključite ako vam je tako zgodnije.

Obratite pažnju na prezentaciju slajdova koje predavač vrti. Taj vid grafičke prezentacije je neuporedivo zanimljiviji od sistema slajdova u PowerPointu i sličnim programima.

Ovo kratko predavanje je u meni izazvalo par talasa misli… Posle svega, moje kratko pitanje glasi: ako bismo se smešili na silu, čak i ako nam ništa nije veselo i smešno, da li bi to benigno samozavaravanje izazvalo i neke druge, sporedne i neželjene posledice? Da li bi posle nekog vremena pretegnulo pozitivno osećanje spokoja ili bi se ipak ukazao neki mentalni procep? Poznavao sam neke osobe koje su pokušavale da primene na sebi nešto slično; na kraju je pobedila frustracija. U jednom slučaju, završilo se jako loše.

Moj lični stav je štogod jednostavniji od pokušaja da facijalnim grčem indukujem dobro raspoloženje. Ne mora da bude veselo i ne mora da preteže osmeh donje polovine lica dok su oči prazne. Mnogo isplativiji ideal, onaj kome sam se prilično približio, jeste da živim životom bez potrebe da lažem. Bilo koga. Bilo zbog čega. Takav način života meni prija.

(Via)

Konferencija za štampu

Peskadžamba! – veli Tom Waits na ovoj konferenciji za štampu, pa još na kraju pozdravlja nečiju majku.

A da li je, kako reče Nebojša, matori mačak ispao kabalista ili je posredi nešto drugo, ostaće da se pitamo.

(tnx Igor)

Biciklom po aerodromu

Ima nekoliko mogućnosti, od kojih je fasciniranje devojaka iz dosade najverovatnija.

Uglavnom, četiri lika, jedna instalacija i pametan način snimanja.

Skidam kapu na održavanju visokog stila u toku izvedbe gluposti. Nyah-Nyah

Na aerodromu “Nikola Tesla” bi ih verovatno priveli, kako to oni vole da kažu, na “informativni razgovor”.

Noć muzeja: Planeta Kikinda

I kao što sam obećao kad sam poslao fotku dana za 14. maj, evo izvedene kolekcije koju sam sinoć ulovio, vama na polzu.

Nemam šta puno da pričam: neke izložbe na sinoćnoj instalaciji “Planeta Kikinda” nisu baš bile za slikanje (kartoni sa sitnim tekstom i slično tome), obaška što nije bilo dovoljno fokusa u onome što su radili. Da ne budem baš na kraj srca, ali ako je već organizovano da jedna simpatična devojka bude animatorka tek pristiglim posetiocima, a ona stoji upravo ispred izložbe posvećene stradanju šuma, onda njen kostim ne treba da bude najlon kesa na koju je nalepljeno nekakvo kvazi-lišće. Znam ja da je to razgradljiva kesa, ali najlon ostaje najlon…

Srećom, bilo je i perfektnih izložbi sinoć. Moj favorit beše izložba prepariranih ptica; nešto više sam o tome rekao u pratećem tekstu u prilogu sa fotkom dana, pa da se ne ponavljam.

Još uvek nisam osmislio pametan način za publikovanje kolekcije fotografija, pa ćete mi oprostiti što sam odabrao glup način: postavio sam izbor od 50 fotki u javni deo svog fejsbuk profila.

[EDIT: fejZbuk više ne dozvoljava pristup spolja. Evo vama fotki posredstvom Minusa.]

Noć muzeja: Planeta Kikinda, pedeset fotki vama na polzu

Izvol’te, izvol’te! Winking smile

Sutra je noć muzeja

Samo prijateljsko podsećanje: u subotu, 14. maja, u periodu od šest popodne do dva po ponoći održava se Noć muzeja kojekuda po Srbiji. Ovo je jedna od najlepših, a koliko znam i najuspešnijih inicijativa omasovljenja kulture kod nas.

Podržite, i to ne samo zato što je red, nego zato što izvesno nema pametnijeg načina da provedete majsko subotnje veče. Povedite u šetnju nekog do koga vam je stalo, držite se za ruke dok se šetate i posetite najbliži muzej koji ima večernji program. Čak postoji realan rizik da naučite nešto. To je rizik koji ja svake godine preduzimam i nisam se nijednom pokajao 😀

Noć muzeja u Kikindi. Vidimo se!

U Kikindi je uvek zanimljivo. Izvestiću. Ako mi dozvole da koristim stativ, možda ću čak i fotografisati dok budem tamo. Slutim akutni napad kulturnog ponašanja, pa postoji realna opasnost da ću pitati za dozvolu. Nadam se da neće biti previše svedoka da rastrube okolo moje skandalozno ponašanje.

(Via)

Google u slavu Marte Graham

Danas je 117 godina od rođenja slavne američke balerine, pa je objavljen novi Google doodle u njenu čast.

Google obeležava 117 godina od rođenja Marte Graham, američke balerine.

Spadam u one koji ne znaju mnogo o baletu; istrpeo sam samo obavezni sastav: “Labudovo jezero” kad sam bio srednjoškolac i doviđons. Jedini balet koji volim je onaj iz filma All That Jazz. No, čini mi se da je Marta Graham (čita se “Grem”) veliko ime baš u tom svetu modernog baleta. Kliknite na sliku i potražite više.

Svakako idite i na Google Home Page, jer dudlovi su animirani u poslednje vreme. A ovaj je napravljen baš sa stilom.

(Via)

Teorija zabave

“I šta kažeš, kako je kod vas u Švedskoj? ‘Ladno, je li… Al’ standard, jebiga…”

Svakako ste čuli za reverznu psihologiju. To je ono što motiviše prosečnog Srbina da uradi nešto: ja ti kažem da nemaš hrabrosti da ubaciš taj papirić pravo u kantu za smeće, ti se uzjoguniš sa “Ko? Ja? Ko bre nema hrabrosti, @#%^@%?” i onda ubaciš papirić u kantu meni u inat, što sam zapravo i hteo.

Međutim, kako motivisati već kulturne i principijelno hladnokrvne ljude da više rade nešto što nije toliko popularno, a bilo bi korisno? Kako navesti ljude da više hodaju običnim stepenicama umesto da koriste električne? Kako da više vraćaju staklo na reciklažu? Kako da poštuju ograničenje brzine tamo gde je to zaista važno?

Jedan od načina je primena teorije zabave, načela koje veli da zabava može da promeni ponašanje ljudi na bolje.

Nastavite sa čitanjem… “Teorija zabave”