Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Beležimo elemente socijalnog folklora.
A, pa nismo odavno proveravali šta nam rade prijatelji B.A.S.E. ekstremisti. Deder da zavirimo. Vidimo da nose nekakve klupice k’o neki penzioneri, kuda su to pošli?…
Aha, pošli su da okopaju krompir. Pa, dobro. Mora domaćin čovek da misli i na duge hladne zimske dane, valja spremiti hranu u trap… A pre toga, briga o bašti je na prvom mestu. I zato do bašte moraš stići kako znaš i umeš. Izgleda da u Nagorno Karabahu za stizanje u baštu koriste pomalo drastične metode…
Svet je jedno čudno mesto.
I tako, dok se neko pita koja je čija nadležnost i ko bi trebalo da uradi ovo ili ono, vreme prolazi, ptičice cvrkuću, a oko nas vlada sveopšte rasulo u kojem se vrednost nečemu utvrđuje na osnovu odabrane pripadnosti.
A onda se neko setio starog prijatelja iz vremena kad je vazduh bio čist, seks prljav, a televizija prozor u svet, pa ga docrtao.
Imam utisak da bolju ilustraciju naše stvarnosti nije moguće postići.
Imalo bi se tu još štošta reći, ali nema ko da sluša. Ima dobrih ljudi koji odmereni pritisak na svoje mišljenje doživljavaju kao napad na svoj ego. Grehota.
Ja sam, lično, ubeđeni kreacionista, ali nemam ama baš ič ništa protiv darvindžija, još se manje osećam superioran nad darvindžijama zato što je istina “na mojoj strani”, a ponajmanje mislim da su evolucionisti dobri isključivo na poslovima šinteraja. Da imam dokaze, možda bih se osetio pozvanim da “širim istinu” o postanju sveta, ali dokaza nemam, imam samo uverenje, tačnije intuiciju, kao što je i evolucionizam zasnovan isključivo na uverenju, jer fosili ne dokazuju ništa osim da su jednom bili živi, pa posle zamakli. Kad malo bolje razmislim – a pod uslovom da me pamćenje ne vara – tokom svih ovih godina, ni jedan jedini put, ni sa kim nisam ušao u diskusiju na temu a da kako je nastao svet, jer je to, da kažemo, stvar ukusa. A evolucionista bi mogao da se nađe u problemu kad negde poleti avionom jer pilići ne lete evolucionistički i heliocentrično, nego to još uvek čine po starom, kao da je Zemlja u središtu vaseljene.
Baš ovako je govorio Svetislav Basara 6. marta 2015. godine u svojoj slavnoj kolumni. Ako se čovek ne probudi na levu nogu, nije uncle Basu baš mnogo zameriti. O naučne su se teme, a teorija evolucije svakako jeste jedna od pipavijih, čak i bolji pisci od njega dobrano spotakli (vidi Autobiografiju Nušićevu ili Pekićeve Skakavce). Pa ipak, ostaje žal da jedan sasvim pristojan čovek, kakvim sebe Basara otkriva kroz svakodnevno pisanje, smatra da je teorija evolucije pogrešna.
Nastavite sa čitanjem… “Dnevnik jedne legende: O teoriji evolucije”
Prvo ti se učini kao neka mala, sporedna misao. Ona je pomalo uznemirujuća, ali to pripišeš umoru, pa nastaviš dalje. Kad, evo je opet. I ne pušta. A onda: kada primetiš da te je misao obuzela, već je kasno i sada ne možeš da je se otreseš.
Tada počinje agonija.
Ploviš tako zalivom, kad u nekom času…
Pa ne bi ni nama bilo svejedno…
Vodi računa o time da tvoji saradnici, možda čak i namerno, pokušavaju da iz tebe izvuku informaciju koju ne želiš da podeliš. Iz tog razloga, pogotovo ako si žena, ne smeš sebi da dozvoliš da te iko izbaci iz takta i uvede u stanje afekta.
Nastavite sa čitanjem… “Zašto žene ne mogu da kopiraju muškarce°”
Šta da radi usamljena devojka koju je na otvorenom putu snašao ne samo peh, već i baksuz? Nema druge, nego da sačeka pomoć u nadi da će se pojaviti neki džentlmen.
Europljani nalažu upozorenje: ako ste mlađi od 17 godina, veli napomena, sledećih 245 sekundi ima da žmurite. Ščuli?
