Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Taman se čovek zaleteo, taman je solo krenuo da se lepi svima za dušu, a onda…
Ne znam za vas, ali ja sam odskočio sa stolice kad sam ovo prvi put gledao. Siroma’ čovek.
Inače, baja sa bendžom na sceni je Béla Fleck. A ako ne znate ko je to, sram vas bilo.
Inače (2), zatekao se jedan solidarni kontrabasista iza scene; ponudio je svoj instrument mladom Jonu Estesu, koji ovo neće zaboraviti dok je živ.
Da li je to još uvek ponedeljak? Ovo je već agonija koja će se verovatno završiti promenom provajdera.
ADSL mrcvarenje se nastavlja.
Danas su bili momci iz Telekoma. Na stranu to što se sa tim ljudima i lično poznajem već dvadeset godina, nego su oni došli do mene u očajničkom pokušaju da zaista utvrde gde je problem.
Oni su uzrok pronašli, a ja nisam bio u pravu: ruter je kriv.
Za stari ADSL ruter više ne znamo: novi ruter je neodgovarajući. Iskreno, nisam ni znao da i ruter mora da bude drugačiji kad se kači na ISDN liniju… Rekoh ja: kad-tad ću iskajati to što sam onako alavo uzeo ISDN čim se ukazala prilika.
Ima mnogih govornih figura koje nemaju tačno značenje, ali su prihvatljive kao običaj. Ali, sa ovom ne znam kako bih izašao na kraj. Lepo naša serbski jezika.
Kaže jedan moj stari prijatelj u potpisu nekih slika na fejsbuku:
Манастирски комплекс Пећке Патријаршије састоји се од четири цркве које су саграђене у периоду између 13. и 14. века.
Ne kontam taj period koji se nalazi između 13. i 14. veka. S obzirom na to da je posle 13. veka i pre 14. veka bilo dovoljno vremena da se izgrade četiri crkve, to znači da bi taj međuperiod bilo lako prepoznati.
Bio sam ubeđen da između 13. i 14. veka ne postoji nijedan trenutak, nego da se oni oslanjaju jedan o drugi u kontinuitetu trajanja.
Baš čudno.
Možda još nije kasno: ja sam uspeo iak oje jučerašnji datum bio zvanično poslednji. Požurite!
Stvar je totalno blesava: odete na posebnu stranicu u okviru portala NASA Jet Propulsion Laboratory i aplicirate da vaše ime bude zapisano na poseban čip koji će biti ugrađen u sledeće vozilo koje će šetati Marsom… 
Ja sam aplicirao, ali izgleda da NASA još uvek nije čula za Unicode. Ili to važi samo za sertifikat, ne znam…
(Via)
Ovaj klip posvećujem svima koji ga još uvek nisu videli. Oboma, tačnije. Ili vas ima čak troje?…
Moja generacija je odrasla na knjizi “Olovka piše srcem”. Ovi klinci danas gledaju gluposti na TV umesto da čitaju knjige, a mi se sećamo omiljene zbirke dečijih izjava i ponekad razmenjujemo linkove ka “Kefalici”. Primer za jun:
Oborila me je sa onim “Neki ljudi uključe mozak i shvate da…”
Ja živim u državi u kojoj Internet ne predstavlja ljudsko pravo, nego privilegiju. Današnji dan bi mi se raspao da nisam imao rezervu.
…I još nije gotovo. Ali, da krenem redom.
Ja radim od kuće već punih trinaest godina. Veza ka Internetu je resurs bez kojeg ne mogu da opstanem u poslovima koje radim. Da ne objašnjavam u detalje čime se ja to bavim, jer to nije bitno; reći ću, i dovoljno je, da ako nemam stalnu vezu ka Internetu, ne mogu da zaradim ni žutu banku. A vi slobodno interpretirajte da sam strani plaćenik, domaći izdajnik, licimur i šta ono još beše (no, šta god da sam, i dalje nisam političar: eto).
Znajući da je cena zastoja uvek veća od zarade u istom periodu, učinio sam presedan: u kući imam kablovski net kod jednog provajdera i ADSL kod drugog. Zamisao je sledeća: ja koristim kablovski net, a na četiri ostala računara u kući (od kojih je jedan moj rezervni) deli se ADSL preko žice i bežične mreže. U slučaju prekida kablovske mreže, ja prelazim na ADSL i nastavljam da radim svoj posao. I to tako funkcioniše već neko vreme.
Međutim, problema sa kablom je bilo dvaput, od čega jednom jedva da sam primetio, a i drugi put je trajalo manje od dva sata do otklanjanja problema. Problem je nastao sa ADSL linijom mnogo puta i tome nije bilo kraja. Trpe ostali korisnici u kući; kulminacija se dešava upravo sad.
Za slučaj da ovo niste čuli ranije: osmogodišnja curica zove razne firme telefonom i zavitlava ih na mrtvo ime… Ovog puta, ne samo da bira dinamit kao bolju opciju od kugle za rušenje, nego napominje da nastavnici budu u školi u času rušenja! 
Fill your boots, man! 
U svetu u kome važe druga pravila, u zemlji u kojoj je granica siromaštva niža nego granica gladi na drugim mestima, i zdravstvena zaštita ima svoje različito izdanje.
Nije za gadljive i one sa slabim živcima, stomakom i ostalim potencijalno labilnim podsistemima u organizmu. Upozoreni ste.
Uh.
