Samo prijateljsko podsećanje: u subotu, 14. maja, u periodu od šest popodne do dva po ponoći održava se Noć muzeja kojekuda po Srbiji. Ovo je jedna od najlepših, a koliko znam i najuspešnijih inicijativa omasovljenja kulture kod nas.
Podržite, i to ne samo zato što je red, nego zato što izvesno nema pametnijeg načina da provedete majsko subotnje veče. Povedite u šetnju nekog do koga vam je stalo, držite se za ruke dok se šetate i posetite najbliži muzej koji ima večernji program. Čak postoji realan rizik da naučite nešto. To je rizik koji ja svake godine preduzimam i nisam se nijednom pokajao 😀
U Kikindi je uvek zanimljivo. Izvestiću. Ako mi dozvole da koristim stativ, možda ću čak i fotografisati dok budem tamo. Slutim akutni napad kulturnog ponašanja, pa postoji realna opasnost da ću pitati za dozvolu. Nadam se da neće biti previše svedoka da rastrube okolo moje skandalozno ponašanje.
(Via)
Citat dana dolazi od onih koji mi bez pitanja uzimaju novac za svoj rad, krijući se iza državne uredbe, pri čemu im ne smeta da prekidaju program, čak i informativne emisije, reklamama čije emitovanje masno naplaćuju. Oni sebe nazivaju Javnim servisom. Ja ih nazivam javnom brukom.
Nick Risinger je pratio svoje demone po malobrojnim zabitima koja još uvek nisu zagađena svetlošću kako bi mogao da načini čestite snimke zvezdanog neba. Angažovao je solidnu opremu: šest specijalnih fotoaparata sa namenskim filterima za slikanje neba je montirao na postolje koje rotira da kompenzuje rotaciju zemlje tokom dugih ekspozicija. Loveći deo po deo neba u razna doba godine i prešavši preko 100.000 kilometara, što je podrazumevalo i dva putovanja u Južnu Afriku, ovaj ludak je uspeo da uhvati 37.440 ekspozicija neba pod uglom od samo 12 stepeni (otprilike, širina dlana kad je ruka ispružena), Kvalitet i detaljnost tih ekspozicija je nešto od najboljeg što je ikad uhvaćeno sa površine planete.
A onda je čovek sastavio te ekspozicije u jednu sfernu panoramu veličine pet gigapiksela…
