Što reče voditelj: ovom liku ne trebaju oči na leđima.
Frikovi modernog doba.
Category: Društvo
Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.
Pesma Evrovizije
Pratite li Pesmu Evrovizije? Ja više ne nalazim za shodno. A evo i razloga.
Pop muzika je legitimni derivat raznih fahova muzike, a najčešće se svodi na kič po definiciji. Zanatski pristup koji teži lepom, prazna ljuštura koja ima jedinu svrhu da popuni prostor zvukom i da izazove talas plitkih osećanja.
Dakako, to je sasvim u redu: ako vam se dopada, niko nema pravo da ospori kao kategoriju. I ako ćemo pravo, postoji pop muzika koju i ja veoma volim, ali ona nije predmet ovog osvrta. Reč je, dakle, o Pesmi Evrovizije kao godišnjem spektaklu čija vrednost je devalvirana do besmisla onim smešnim i irelevantnim sistemom glasanja putem SMS poruka.
Teorija zabave
“I šta kažeš, kako je kod vas u Švedskoj? ‘Ladno, je li… Al’ standard, jebiga…”
Svakako ste čuli za reverznu psihologiju. To je ono što motiviše prosečnog Srbina da uradi nešto: ja ti kažem da nemaš hrabrosti da ubaciš taj papirić pravo u kantu za smeće, ti se uzjoguniš sa “Ko? Ja? Ko bre nema hrabrosti, @#%^@%?” i onda ubaciš papirić u kantu meni u inat, što sam zapravo i hteo.
Međutim, kako motivisati već kulturne i principijelno hladnokrvne ljude da više rade nešto što nije toliko popularno, a bilo bi korisno? Kako navesti ljude da više hodaju običnim stepenicama umesto da koriste električne? Kako da više vraćaju staklo na reciklažu? Kako da poštuju ograničenje brzine tamo gde je to zaista važno?
Jedan od načina je primena teorije zabave, načela koje veli da zabava može da promeni ponašanje ljudi na bolje.
Kako je trebalo da se završi…
Na sajtu How it should have ended, to jest na odgovarajućem youtube kanalu, naći ćete duhovite animirane prikaze alternativnih završetaka priča u popularnim filmovima.
[EDIT februar 2013: pomenuti youtube kanal je ukinut.]
Biram tri favorita.
(Tnx valex)
Najveći smajli od ljudi
Ovo mi je promaklo kad se desilo. A zapravo i ne znam kad se desilo. Možda beše na televiziji, ali ovih noći sam gledao samo Viasat History i National Geographic Channel, a tamo nema vesti. Simpatična stvar.
Po vestima koje sam našao na dva jezika i na desetak mesta, neka ekipa u Zagrebu je navukla kabanice u dve boje u centru Zagreba i formirala najveći smajli do sada: prethodni rekord beše oboren u Rigi, gde ih je bilo 551. Na Jelačića placu ih je bilo 768 i predstavnik Ginisove Knjige svetskih rekorda je potvrdio svetski rekord. Nastavite sa čitanjem… “Najveći smajli od ljudi”
Dogovor kuću gradi
Sud se najzad nagodio sa onom silikonskom kravom. Uostalom, je li Dan pobede ili nije?
Čestitam vlastima. Najzad im je uspelo da jednim gestom celu naciju pretvore u budale.
Parada na Dan pobede
Baš se prisetih: bilo je 40 godina od oslobođenja, pa je u Beogradu održana vojna parada. Nismo imali novca da je održavamo svake godine, kao Rusi.
Te 1985. godine sam bio u vojsci ne radeći ništa pametno i bio sam prisiljen da gledam paradu. Izigravali smo oduševljenje pred političkim oficirom, kapetanom Veletićem, čovekom koji je i svoje slobodno vreme provodio špijunirajući koga stigne, a kamoli vojsku po zadatku.
Ta parada je bila samo “super: dan pred televizorom” i recka na brojčaniku do odlaska kući, što je bilo jedino bitno. Kao i 98% ostatka JNA, održavao sam režim “spolja gladac, iznutra jadac” i poput ostalih naivnih stvorova sam mislio, što ono reče Svinja, da niko ne sme da nas bije, te da boravak u vojsci ne može da me slomi. Tešio sam se time da sam tu po sili zakona, dok oni jadnici koji su mi bili starešine tu ostaju još dugo – po svom izboru.