Category: Društvo

Ljudi su čudo. Opiru se objektivnom opisivanju jer ne žele da se saznaju njihove mane. Opiru se i komplimentima jer ne znaju šta će s njima.

Al’ ga potrefi

Mashup je tehnika uklapanja slike sa zvukom tako da izgleda kao da zvuk pripada slici. Ovo je najbolje dostignuće mashup tehnologije koje sam video.

Obaška što se apsolutno uklapa u sliku mog mišljenja o grupi sa slike.

 

Uto smo poučeni da se pesma ne zove “Ramo, Ramo”, nego “Ramu, Ramu”. Takođe, ja uto utvrđujem da je autor ovog mashupa Apostol, moj stari drugar sa Sezama. Ili, kako on beše imao običaj sam sebe da potpiše ispod viceva bez beze koje je tamo voleo da izmišlja: A%L 😀

Takođe, pokojni Ljuba Moljac je možda imao pravo o prirodi ove pesme, ali ona se ipak nije zvala “Ramo, Ramo, drži moj”. Bljak

P.S. Za one koji pomisle da ovo namerno puštam na godišnjicu Titine smrti: neće biti. Ovo sam okačio još 1. maja popodne, sve se nadajući da će kiša ipak stati. A Titinu smrt ćemo posebno. Vidimo se u 15:05.

(Via)

Ljubitelji bube uzdišu…

Sudeći po mnogim mojim drugarima i poznanicima, kult Folksvagenove bube ne jenjava. Štaviše, izgleda kao da jača…

Jedna prilično posebna buba je na prodaju: to je frizirani kabriolet, model iz 1963, sa pojačanim Fordovim motorom od 351 kubnog inča i odgovarajuće pojačanim vešanjem… Prvi vlasnik beše, ni manje ni više, glumac Paul Newman, a sadašnja cena…

Em buba, em kabriolet. Gremo brate, zatvori usta :) - Fotka je maznuta sa autoweek.com

..a sadašnja početna cena, ni manje ni više, 250.000 USD. Mo’š misliti, pa to nije ni trista ‘iljada… dolara… Alien

A 351 kubni inč?… Sitnica, veli answers.com: nokat ispod 5.800 cc Surprised smile Bule, koliko bi koštala registracija ovog mališe? Trista konja… 223,7 kW, uh-m…

Volite li VW bubu ili ste indiferentni, kao ja?

(Via)

Verifikacija, pre svega

Dok svet ne može da odluči da li je najčuveniji dobitnik Nobelove nagrade za mir uspešniji kao komičar ili kao borac protiv terorizma, hajde da se pozabavimo problemom kvaliteta referenci na Internetu.

Ali samo posredno, kroz citat dana:

Šta se daje večeras u pozorištu?...

Problem sa citatima na Internetu je u tome što je teško utvrditi njihovu autentičnost.

Abraham Linkoln,
predsednik SAD

(Via)

Uzgred…

Da se zna: dok danas u 16:25 nisam otišao na facebook, nisam pojma imao o toj vesti.

Music Laden, bin Laden, whatever...

Možeš misliti. Kao da će IŠTA biti drugačije sad kad su ga dokrajčili.

Google u čast prve svetske izložbe

Danas je tačno 160 godina od otvavanja prve svetske izložbe i Google ima novi doodle (opet flash format).

Te 1851. godine, prva svetska izložba je održana u Kristalnoj palati u Hajd parku i otvorila ju je kraljica Viktorija lično. Bila je to ideja princa Alberta, supruga kraljice Viktorije, i predstavlja jasan čin priznanja industrijske revolucije u svetu. Zamišljena kao izložba na kojoj će se prikazati razni industrijski proizvodi kojima će se potom i trgovati, bila je to prva u nizu izložbi koje se i danas održavaju u intervalima dve do tri godine i predstavljala je začetak globalne slobodne trgovine kakvu danas poznajemo.

Više detalja ćete saznati na članku na vikipediji, a klik na današnji doodle vas vodi na direktni upit o svetskim izložbama.  Pogledajte i listu proteklih i budućih svetskih izložbi.

(Via)

Zakazala preskordicija

Ne pitajte mnogo. Znam da ste ovo već videli. Ovog puta imamo i titlove. Znam i da ćete kliknuti da gledate ponovo čim prepoznate o čemu je reč. A onda ćete kliknuti ponovo. Oni sa slabijim karakterom će pustiti ovaj klip i treći put uzastopce.

Ovo je, u stvari, najvažniji detalj jer apsolutno niste očekivali.

Ova fascinirajuća tvrdnja… Ajmo, klik:

Komentar u ovom slučaju zaista nije potreban. I zato molim za časak tišine.

…

Slatka tišina. Je l’ tako da prija? Uh, brate slatki…

Ama, gledajte vi ovo ponovo, nema veze. Ja odoh da lovim nove provale Zaharija Trnavčevića i Uroša Davidovića. Nyah-Nyah

‘De prolaziš češće puta

Pikanterija za subotnje prepodne: igrano-dokumentarni film “Pogledaj me, nevernice” Srđana Karanovića iz 1974. godine. Remek-delo, tačka.

Mogao bih da pričam svašta, ali samo bih davio. Odvojite 40 minuta, kliknite i pogledajte. Nećete zažaliti.

[EDIT januar 2012: film više nije raspoloživ, osim ovog dela od 9 minuta.]

Dok stigne do sekvence “film u filmu”, priča već ima toliki naboj da ćete uhvatiti sebe kako napeto iščekujete da saznate još neki detalj. A kakve rezultate prave naturščici, to je prosto nestvarno. Primer koji izdvajam je scena koja počinje na 9:45 – pandur objašnjava koji nož je najbolji za ubijanje… Majko mila… Confused smile A slika šinobusa koji klizi niz ravnicu (zapravo, ne klizi nego klampće i tandrče, ali malo pesničke slobode nije na odmet) je fenomenalna vizuelna metafora koju lako prepoznajem. Jednom ću vam pričati o tome.

(Via; tnx Igor)

Preko svake verovatnoće

Negde sam, davno, čuo ili pročitao: verovatnoća da vas grom udari jednom u životu je dovoljna da bi trebalo da se zabrinete. A šta onda da kaže ovaj jadnik?

Njega je grom lupio dvaput… u četrdeset sekundi.

 

A onda je otišao kući.

Sad sledi ono pravo pitanje: da li je ovaj čovek baksuz ili srećković?

(Via)