схватио сам да морам брзо да иштрикам серију док јутарње сунце бије овако
Наравно да сам заборавио коју сам оно фотку мислио да надовежем да би ова серија као имала неки смишљен ток, потку, нит, ма фил руж… јок бре, морао сам да завирим у онај егзибиционистички фолдер (ака фасциклу, девојачко директориј) и ево кеца на једанаест (мада још нема ни десет док ово пишем).
Како рекох прошли пут, кров треба радити тако да за живота не мора да се дира. Десило се, пак, стицајем околности, да смо га радили у младости, како се већ могло, а после је испало да то није доста.
Тако, по оној програмерској, никад нема времена да се уради како треба, али увек има времена да се уради двапут…
Ко је рекао да ће нас пластика надживети? Неће пластика, него отпаци од ње.
Куће, или ајде да се ограничим на фасаде, могу да се пролепшају или поружне годинама, како се којој заломи. Некима се деси обратно, поружне у појединостима али стекну шмек па у збиру испадну лепше.
Ево са’ће мајстори да се врате, видиш да су оставили алат…
Овако стиснуту између комшија слабо смо је и примећивали, башка што се налази на делу улице где почиње гужва, башка што је ту коловоз утонуо око шахтова па се у једном смеру вози средином, иначе одоше бубрези ил’ гибњеви, шта прво наиђе.
Нисам одавно завиривао у отпатке од имејла, па нисам ни данас. Јутрос ме, међутим, г. Бајес изневерио, и пропустио поруку следеће садржине:
Hi Sir, Just ran across your website and noticed you were using Aluminum case. How are you liking it? I run a factory called MSAC CO., LTD to custom made aluminum case. I would love to jump on a quick call with you and get your opinion on how we could make aluminum case better to earn our both customer. I would like to see if it would make sense for us to work together. Can you please give me a short feedback? Thanks for your time.
Just check your website and noticed you were using Aluminum case. How are you liking it? I run a factory called MSAC CO., LTD to custom made aluminum case. I would love to give a quick call to you and get your opinion on how we could make aluminum case better to earn our both customer. I would like to see if it would make sense for us to work together. Can you please give me a short feedback? Thanks for your time.
Ајде. Па ако си стручњак за маркетинг, узми црвену тастатуру и подвуци све грешке које си направио. Или ајде, пошто сам се расанио у персони професора, сам ћу:
Будућност која се није десила је била пуна нових зграда, стакло бетон челик и теписи, светла…
Али то је била будућност педесетих и шездесетих. Већ седамдесетих је и ту дошло до масовније побуне, да би та велелепна и штогод стерилна слика била замењена замазаном и полураспаднутом кишурином и страћарама у којима се догађа Истребљивач, и то игром случаја, баш прошлог месеца.
Будућност се, у ствари, већ десила, ама је нисмо познали. Дошла је тихо и у неочекиваним облицима.
Фркће окисо коњиц и кружи над мојом главом / срећа моја што краве не лете
Сваке године дочекујемо новембар у отприлике таквом расположењу. Да ли је до тога што смо сви у школи читали ту песму В. Илића (није Веља) те заувек остали хипнотисани њеним дејством, или је код нас новембар стварно такво зло од месеца, ко ће га знати. Убеђен сам, онако аматерски, да је Том Вејтс једном провео новембар овде. Такво самоубиство од песме не иде без ваљаног надахнућа.
Нисам ухватио вране где сам хтео… али виде се десно, иза бандере
Зато новембра слабо и фоткам. Овог пута, кад смо већ кренули да чекамо бус по баш таквом времену, и кад је већ фоткалица о рамену… ајде, што да не. Иштрикао сам целу серију, у ствари само седам комада… јер, новембар је, доста му је и толико.
Почело је са кломпама, старе се већ офуцале на башти, ајд у набавку. Што је у ствари само изговор да мрднем дупе са столице одлепим очи од монитора и изађем мало да видим света. Кломпe? Више нема да се купи. Тј има некакве имитације од пластике, хвала лепо. Обишао све дућане, нема, ај’ на пијацу.
Нема ни тамо. Последњи пут су виђене преклани, а онда је ваљда умро мајстор који прави дрва, тј ђонове. Као да је за целу земљу био остао тај један. Можда и јесте.
Један покушај набавке је замало успео. Колега из фирме, Холанђанин, навраћао овамо па ми је он донео један пар, бирао сам из каталога шта да ми донесе. Испостави се да су шведске, одлично дрво, одлична кожа… али за неку ногу са нижим рисом. Наливао сам их алкохолом и придигао то колико толико, ал’ последња три милиметра никако. Пошто је ђон један комад дрвета, развио бих жуљеве као некад, на тим местима ми је кожа још увек грубља. Хвала, не бих испочетка. Нога балканска, кломпа шведска, свашта.
Ствар се срећно завршила тек годину и кусур касније, нашао радњу Копитарне из Цеља у Врњачкој бањи, легле ко саливене. Но, данас госпоја пазари, ја обилазим она три обућара што раде на пијаци, а понео сам и фоткалицу. Не волим баш пијацу, буде увек исто. Искушењу ипак не одолевам, ово је морало да се шкљоцне.
Нисам имао срца да окидам серију са разним параметрима, човек се тако лепо упозирао да сам само бацио поглед на екранче, направио задовољну фацу, наклонио се и бина лево.
Не знам шта је дућанџија очекивао од ове фотке, ал’ је уредно и без позива сео да позира. Можда сам хтео да снимим овај метеж, да се усредсредим на ове вентиле са зеленим ручицама или неки детаљ међ славинама и међ муфом… јок, кад се човек овако нацрта, фотка мора да изађе овако, нема врдања.
Латинско vertere (окретати, мењати) је оставило бројно потомство, пре свега у језицима натовареним латинским, као што су романски језици (по природи ствари, јер су настали кварењем латинског према потребама) и, с опроштењем, енглески (где је латинштина дошла у виду некакве језичке реформе, лек гори од болести).
Код нас је то по свој прилици род рођени са глаголом вртети, па чак подозревам да vertigo и вртоглавица нису тек тако случајно слични. Ако вам се од овог завртело у глави… изађите у врт, тај ваљда не потиче из латинског.
Од тог основног вертере имамо, да се задржимо само на речима које постоје и код нас, конвертите (превртљивце, ака преобраћенике), интро- и екстровертне ликове (уврнуте и изврнуте?), инверторске климе, вертикалу. Имамо и, д’извинете на уљезу, енглеску реч за рекламу и рекламере, која се код нас запатила у облику “одвратајзер”, боље ни не заслужују. Од облика versus, међутим, имамо свашта.
“Само глина, само глина, све ће да извуче” – Панта Шикља Нафта
Већ сам спомињао како ме опчињава призор осветљених прозора, и како га често шкљоцнем. По правилу, то су неки туђи прозори, негде високо или чак преко долине. Но, никад се не зна у којој игри ћу постићи аутогол.
На таквим призорима ме обично привлачи то индиректно завиривање у туђе животе, кад се види можда само крај лустера или ормана, више ни не треба, довољно је да се зна да тамо има људи. А на овој фотци се баш види да нема никог. Јесам ли скрљао концепт?
