Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Svet je nekom majka, a nekom maćeha.
Hajde, priznajte: kakav vam je rukopis? Koliko biste bili spremni da sada, ovog časa, odete na sastanak / prezentaciju / predavanje i da tamo hvatate beleške naliv-perom, sopstvenim rukopisom? A koliko bi vam vremena trebalo da rukom nacrtate neko zaglavlje svečanog dokumenta?
Ovom čoveku to nije problem. Problem čovečanstva je u tome što je on jedan od tek nekoliko ljudi na svetu koji su održali veštinu crtanja i pisanja perom na nivou vrhunske primenjene umetnosti.
Krepaće miš na pokretnom sokoćalu i novi bez repa će doći na njegovo mesto.
A kad Reč O Njemu u paketu stigne, a jad nadođe vodom, zemljom i železom, čudno će se karte samcu složiti, a slep će ćoravog voditi u bolje sutra.
A jedan će zinuti i niko mu reč neće poverovati, ali biće po njegovom. I silan će svet za njim poći.
I tada, u božji dan u podne, gledaćeš u čuda a videti prazninu. A onaj što je zinuo će reći da je to dobro.
I biće nešto na vodi što niko ne mogaše da vidi pre.
I neće posle toga biti ničeg osim onog što sam poželiš. Samo ako poživiš.
Mišel Nostradamus,
beleška na margini proročanstva o masovnim medijima
u doba neposredno pre kraha liberalnog kapitalizma
Umesto uvoda, koji nije ni osmišljen ni napisan onako kako je to nekada bilo, zahvatili smo u starostavne spise. Znali smo, o znali smo da je neko proročanstvo potkačilo ova burna vremena, pa smo se obratili Glugeniju Svemogućem za objašnjenje. A njega – ni od korova. Potražili smo lajavog.krelca i zatekli požuteli papir na kojem piše “ОДМА ДОЛАZNM”. To nam je bilo sumnjivo, jer lajavi ne koristi velika slova. Nije bilo nikog ko je mogao da objasni stvar.
Morali smo, zato, da zahvatimo u javne izvore. Tražili su nam tantijeme za Tarabićevo proročanstvo o Suštini pasijansa, a mi para za takav trošak u budžetu bloga nemamo, pa nas je u poslednjem času spasilo to što je o nama i Nostradamus pisao. Te reči smo vam preneli na početku, ne bez ponosa.
A šta reći?
Nastavite sa čitanjem… “(Nešto kao) utovar nedeljom, 20. septembar”
I košarku su mi uzeli, pederi.
Nekada pametni, zamišljeni sport preuzele su drvoseče i rukomlati, ostavljači srca na terenu. Večeras, dok Pou Gasol i drugovi budu visoko držali svoj pehar šampiona Evrope u državnoj košarci, nikoga neće biti briga u šta se jedan lep sport pretvorio. Svi se će, sa pravom diviti Gasolovom geniju i pričati bajke o pobedi imaginacije nad sirovom snagom. Besmislice! Pravi pobednik ovodišnjeg prvenstva Evrope u košarci je reprezentacija Litvanije, odnosno njen stil igre – neprestano šamaranje protivnika, tehnika koja se svodi na čuvenu rečenicu „Sudija u jednom trenutku može da svira samo jedan faul“.
Opet je počelo: narodu treba hleba i ig…
Narodu treba igara.
Upamti dobro šta ću ti reći: ništa nije onako kako misliš da jeste ili (još gore) kako vidiš ili ti se čini da vidiš. Ako misliš da je tako kako vidiš, to je samo zato što te niko nije naučio da pravilno razumeš stvari. Ne, nije bitno da budeš pametan. Bitno je da budeš poslušan i sve će ti se kazati samo. A uz malo sreće, sve će ti se i dati, doduše ne samo, nego… Gledaj.
Danas bez marketinga nema uspeha na tržištu. Apsolutni je imperativ da ovladate osnovnim principima, metodama i tehnikama marketinga u svakoj prilici, u svakom kontekstu. Elem, sve je postalo prodaja, pa nemate kud nego da se privolite sveopštem obrascu. Najzad, šta vas košta da probate? Možda se pokaže da vam je baš to nedostajalo.
1. Direktni marketing
Ugledaš zgodnu devojku na nekoj žurci, priđeš joj i kažeš da si jako bogat, ponudiš joj brak.
2. Oglašavanje
Dolaziš na žurku sa prijateljem, spaziš zgodnu devojku, pa pošalješ prijatelja da joj kaže da si jako bogat i da joj nudiš brak.
Audaces fortuna iuvat, kaže latinska krilatica: hrabre sreća prati.
Evo jednog odličnog primera.
Setićete se, nadam se, priče o Snežani Radojičić, cikloputnice na putu oko sveta koji traje već četiri godine. O njoj smo pisali već dvaput na Suštini pasijansa (ovde i ovde), a nisam baš siguran zašto to nije češće. Jer Snežanini putopisi imaju snagu avanturističkog filma, pri čemu to nije nikakav film, već realan život nekog ko je odlučio da mu planeta Zemlja bude jedino precizno odredište.
Te avanture možete pratiti na Snežaninom blogu, gde piše povremeno, kao i na fejZbuku, gde iz dana u dan saznajemo detalje avanture koja traje.
U času kada pišem ove redove, Snežana boravi u Džakarti, u Indoneziji. Ona tom ostrvskom zemljom putuje već sedam meseci (sa malim izletom u Istočni Timor – em dodatna avantura, em dobar manevar zbog birokratije viznog režima), a ovih dana je upravo dobila vizu za Maleziju, u čijem kontinentalnom delu je već bila. Ovog puta, uskoro kreće na ostrvo Borneo, gde će zakačiti i Bruneje!
No, moram da vam kratko prepričam kako hrabre sreća prati, a ravnoteža se uspostavlja preko svake nade, na primeru onog što je Snežana doživela tokom nekoliko poslednjih dana.
I tako, dok se neko pita koja je čija nadležnost i ko bi trebalo da uradi ovo ili ono, vreme prolazi, ptičice cvrkuću, a oko nas vlada sveopšte rasulo u kojem se vrednost nečemu utvrđuje na osnovu odabrane pripadnosti.
A onda se neko setio starog prijatelja iz vremena kad je vazduh bio čist, seks prljav, a televizija prozor u svet, pa ga docrtao.
Imam utisak da bolju ilustraciju naše stvarnosti nije moguće postići.
Imalo bi se tu još štošta reći, ali nema ko da sluša. Ima dobrih ljudi koji odmereni pritisak na svoje mišljenje doživljavaju kao napad na svoj ego. Grehota.
Slomi se, o, skloni se.
I nosi se u pizdu materinu.
Na poslednjem mestu koje biste očekivali, ali sasvim prikladno da se lako upamti, dobra misao se zakačila za mene. Na početku jednog od onih filmova o Indijani Džonsu, nemojte da me pitate kojeg, upravo profesor Džons kontemplira pred studentima i kaže nešto ovako:
– Arheologija se ne bavi istinom, nego činjenicama. A ako vas zanima istina, katedra za filozofiju je niz hodnik.
Vala, baš.
Upravo se ovih dana dešava nešto neprijatno u javnosti: činjenice su ustupile mesto istini i nastala je frtutma. A da bi sve pride bilo i strašno, predmet pretakanja činjenica u istinu je jedna tužna i tragična priča u čijem centru je osoba koje više nema.
Nastavite sa čitanjem… “Gde prestaju činjenice, tu počinje istina”