Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Igračke za velike dečake
Diptih: složen oblik.
Pošto opet nisam otišao u šetnju ulicama, dao sam sebi zadatak da u roku od pet minuta u svom dvorištu pronađem pet motiva zanimljivih za fotografisanje (ideja koju sam kupio pre dva-tri dana prateći jedan blog o fotografiji). Našao sam četiri, doduše jedan od njih se sastoji iz dve fotografije. Evo tog motiva.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (270): 25. decembar 2012.”
Ovo mi dolazi na zicer po drugi put. Nema druge nego da podelim sa vama.
A nije da nije, prepoznao sam sebe iz nekih situacija.
Kako se ranije nisu toga setili? Napravili su tržišni amalgam veka…
…zamalo. Sve sa Likkor objektivima.
Osnovni razlog što sam ovoliko kasnio sa retroaktivnim objavljivanjem fotki dana je taj što nisam imao pet dokonih minuta nijednog vikenda posle dolaska sa turneje po Srbiji. Zapravo, i dalje je tako, ali sam se nekako iskobeljao…
Dan posle spektakularnog koncerta Omege, opet za Novi Bečej. Ovog puta, u poseti nam je bio jedan stari drugar iz Beograda sa devojkom. A pošto su kasnili u dolasku, pa zato nismo mogli da izvedemo foto-sešn koji smo odavno planirali, kompenzovali smo to odlaskom u Novi Bečej na koncert Zdravka Čolića. Ovog puta mnogo ležernije: bez panike da stignemo na vreme, bez panike smo i pobegli pre kraja (da nas ne bi pogazio stampedo), a drugar je bio šokiran kad je primetio da ja većinu vremena na koncertu provodim fotografišući. “Pa rekao si da ne nosiš fotoaparat na koncerte!” Pa ne nosim, odgovorih, kad idem skoncentrisano na neku svirku za koju sam platio skupu ulaznicu i gde odabrani položaj za praćenje koncerta nije nužno i dobar položaj za fotografisanje. Spontane svirke i gerila-varijante su nešto drugo. Igraću se dok sam tu i to je to.
Prava zabava je počela kad sam ispred sebe uočio dvoje klinaca na ramenima svojih očeva…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (148): 26. avgust 2012. (ret.)”
Sad bi bio red da napišem nekoliko reči, ali to se neće desiti. Umesto toga, samo dve reči koje prate sliku.
Mišn akomplišd.
Avantura počinje uskoro.
Ah, evo ga opet: robot-fotoaparat koji slika lavove iz blizine u rezervatu Maasai Mara. Nova verzija je unapređena na mnoge načine. Sad samo da vidimo hoće li i ovaj proći kao prethodnik.
Da li biste išli u foto-safari u Keniju?
(Bez brige: imam još glupih pitanja.)
Pogledajte pažljivo ovaj kratki film. Posle ću vam skrenuti pažnju na par reči.
Prvo, film je nastao kao demonstracija novog Nikonovog monstruma D800, ovde možete videti behind the scenes. Sprava je još uvek u promotivnoj fazi, a počela je i prodaja na neviđeno. Nije to sprava za nas smrtnike – Nikon D800 će koristiti sam oprofesionalci – ali skrećem pažnju da se video ovog kvaliteta može napraviti i sa jeftinijim fotoaparatima, ako znate kako. Doduše, nema vam spasa ako želite baš dobru optiku.
Drugo, istina je da je ovo napravila profesionalna ekipa, znalci od zanata i ljudi sposobni da ideju prevedu u sliku. Ali, razlika između profesionalca i amatera nije u kvalitetu nego u pristupu rashodima i prihodima. To znači da biste mogli i sami izvesti zanimljiv video ukoliko imate malo znanja, malo resursa i nešto strpljenja. Mislite o tome.
I najzad, obratite pažnju kakav cirkus se dešava. Ovo je produkcija koja košta, a puštena je u javnost za dž. To je novi oblik viralnog marketinga. Nema nam spasa. A opet, ako će ovakvi filmovi da potisnu obične reklame, ja se unapred radujem.
U pozadini ovog video zapisa nalazi se promocija novog Nikonovog fotoaparata D4 koji će kroz mesec-dva, kad se pojavi na tržištu, biti najjači digitalac u ponudi te kompanije. Ali, to je manje bitno: boj ne bije svijetlo oružje… Autor ovog video zapisa je sastavio pričicu o troje ekstremnih sportista i o njihovom nagonu da guraju dalje…
Dečko koji se penje je naš stari znanac Alex Honnold. Setićete se da postoji video zapis o njemu na Suštini pasijansa. Lik u kajaku se zove Dane Jackson, a ludača na biciklu je Rebecca Rusch.