Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Iskopavamo stare informacijepo netu i slažemo ih u posebnu fasciklu.
Da se prisetimo jednog od veoma značajnih momenata u kinematografiji.
Da li ste gledali film Blade Runner? Ako naučnu fantastiku smatrate žanrom za zabavu, verovatno niste; ne trudite se, nije to za vas. Ako je smatrate žanrom vrednim potencijala u literaturi i kinematografiji, tad ću s pravom pretpostaviti da ste film već gledali. Ako ste, prosto, ljubitelj dobre kinematografije, a niste gledali ovaj film, sram vas bilo; ispravite to što pre.
No, hajde da se setimo nekih detalja.
A gde to piše da moram da čekam petak da vam zavarim nešto vredno glasnog slušanja? Prepirite se sa ukućanima i komšijama još večeras!
Nakon drugog nastavka priče o mojih 125 i nekih ličnih reakcija, beše i onih koje je zainteresovala moja uzgredna opaska o koncertu Davida Gilmoura na festivalu Meltdown. I tako, reč po reč, opet dođoh do izuzetno dragog momenta sa tog koncerta. Ovo je svirka koja pripada kategorijama “nema laži, nema prevare”, “ko preživi, pričaće” i “pusti jače”.
I pusti to malo jače, nemoj da se stidiš.
Nemam šta da komentarišem. Gle vraga, neću vas daviti nikakvim podacima ovog puta.
Još malo, pa će izraz “zatvorena prodavnica ploča” postati pleonazam…
Na portalu Buzzfeed je osvanula izuzetna, mada pomalo depresivna kolekcija od četrdeset fotografija koja prikazuje zatvorene prodavnice ploča.
Bio sam deo tog doba, tokom jednog životnog perioda koji je trajao prekratko.
MTV i Internet su učinili da nestane sva romantika koja je nekad postojala oko kupovine svake pojedinačne ploče.
Nastavite sa čitanjem… “Fotografije zatvorenih prodavnica ploča”
Ekipa ne prestaje da greši: znaju da zvoni, ali ne znaju u kom selu. Dozvolite mi da vam ukažem na grešku koju pravi većina vas.
Da krenemo odmah, što kažu, napucavanjem lopte na volej, bez štopovanja. Dakle, kako se zove osoba na ovoj novčanici?
Ne, nije to Alija Sirotanović.
Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovo je tekst o ljubavi prema knjizi.
Ova priča je prvi put objavljena u specijalnom novogodišnjem dodatku u časopisu PC #118, u januaru 2006. Tema tog izdanja je bila fascinacija Internetom u počecima primene. Međutim, za mene je to bila prilika da učinim omaž svom pokojnom prijatelju Bogdanu Lazičiću, čoveku koji je učinio ogroman uticaj na mene, a o čijoj tragičnoj sudbini sam saznao prekasno. Neke informacije u ovom članku su zastarele posle dužeg vremena, ali to je zaista daleko od svake poente.
Čika Bogdan je bio jedan od junaka mog detinjstva. Iako slabog zdravlja, a po godinama bliži mom dedi nego mom ocu, kome je pomagao u bravarskoj radionici u kojoj sam voleo da smetam, bio je vrckavog duha i voleo je moje društvo. Veoma rano je prepoznao u meni sklonost ka knjigama, pa mi ih je donosio, jer sam rano naučio da čitam. Tetka Jucika, njegova supruga, radila je u gradskoj biblioteci, pa je birala za mene i neke knjige koje su prevazilazile moj predškolski uzrast. Oni su najodgovorniji za moju doživotnu ljubav prema knjizi, što je dar na kome nikad nisam uspeo da im se zahvalim kako dolikuje.
Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi.
Baš mi je drago što sam uspeo da uhvatim ovaj grafit, jer ga nema više – zid je ponovo okrečen je pre dve ili tri godine, ne sećam se tačno. Evo ga:
Ako se ne varam, ovo beše drug Iks, jedan od patent-ludaka koje je pokojni Minimaks iskopavao ko zna gde i ko zna kako.
Jedan inventivni momak je osvežio ovaj stari i prastari audio klip pratećim nizom sličica, čineći ga još luđim.
(tnx Kele via FB)
Najpre jedna napomena: ovaj prilog je prenet sa mog starog bloga, koji će uskoro biti zatvoren. Ima tamo nekoliko priloga za koje važi teza “šteta da se baci”, pa ću ih polagano preneti ovde, uz obeležje da pripadaju arhivi.
Evo prvog u nizu tih priloga.
Znate li šta je to GluGen? Ovaj program, čije ime je skraćenica od “Glupost Generator”, nažalost više ne može da se koristi na novim mašinama, jer je pisan nekad davno za računare koji su radili na 500-1000 puta sporijem taktu nego ovi danas. Ovih dana se nešto prisećam tog programa jer će uskoro na Praktikumu da osvane zanimljiv sadržaj nalik GluGenu.
EDIT: Osvanuo je, odavno. Idite u download zonu Office Praktikuma i skinite RNDalicu za Excel 2007/2010, alatku Miloša Babovića.
A sve je počelo mnogo ranije. Evo priče na koju me je podsetio moj drugar Džoni…
– * –
Stručnjak za kompjutere Džilbert Bohuslav bio je veoma ponosan na svoju pametnu “bebu”, kompjuter DEC 11/70, tako da je mislio kako ga može naučiti da piše kaubojski roman.
DEC 11/70 je najsavršeniji kompjuter iz svoje klase u koledžu Brazosport, Hjuston, Teksas. Već se pokazao majstorom u igranju šaha sa Bohuslavom, tako da je mladi stručnjak za kompjutere uneo u njega neke nove informacije — sve reči koje su se najviše koristile u svim vestern filmovima koje je ikada gledao.
DEC je počeo da izbacuje svoju kaubojsku priču, a sa njom je potukao i Bohuslava, odnosno njegovu teoriju. Evo priče koju je ispričao DEC.
Teks Doe, šerif Heri Sitija je ujahao u grad. On je seo gladno u sedlo, spreman na nevolje. Znao je da je njegov seksi neprijatelj, Alfons Kid, u gradu.
Kid je voleo Teksas konja Marion. Iznenada, Kid izađe iz salona Grumen zlata.
“Vuci, Teks”, ljutito je povikao.
Teks je dohvatio svoju devojku, ali pre nego što je mogao da ga izvadi iz kola, Kid je opalio pogodivši Teksa u slona i tundru.
Dok je Teks padao, on je izvadio svoju šahovsku tablu i pogodio Kida 35 puta u kralja.
Kid je pao u bazen viskija.
“Aha”, reče Teks, “ne volim to da radim, ali on je bio na pogrešnoj strani kraljice.”
Bohuslav je prekinuo eksperiment i vratio se igranju šaha.
