Rowan Atkinson: po zanimanju genije. Pojavni oblik: glumac. Specijalnost: komika i pantomima. Svestran deran.
Ovo sam davno gledao na televiziji; uvek sam raspoložen za ponovo.
Majstor.
(tnx Saša)
Category: Linkovi
Kolekcije hiperveza ka raznim pametnim i manje pametnim sadržajima
Kad imaš gajbu, sve koke su tvoje…
A šta reći… Dečko je hteo da privede nešto, pa mu se nije posrećilo…
(tnx Bule)
Kako šmekeri osvajaju milion
E, tako se to radi:
Postoji i jedan vic na ovu temu. Ali mnogo je bolje ovako, zapravo. Prosto da čovek poželi da se okuša u “Milioneru”…
(tnx Goran)
Flashmob kao društveni angažman
Da li vam je poznat koncept Flashmob? Osim zabave i viralnog marketinga, ova vrsta aktivnosti može da se kanališe kao i društveno korisna aktivnost. Evo primera.
Prema Vikipediji, flash mob ili flashmob je termin skovan 2003. godine, a odnosi se na naizgled spontano okupljanje grupe ljudi na nekom javnom mestu, gde potpuno neočekivano izvedu neku unapred smišljenu tačku, a zatim svako nastavi svojim putem. Ovaj simpatični vid grupnog angažovanja je postao vrlo popularan zahvaljujući portalu youtube, gde su neki klipovi stekli kultni status. Prvi koji pamtim da sam video beše ovaj:
Suludo, šašavo, prekrasno! Ama, genijalno! Pratite reakciju vozača električnog vozića: “Frozen people everywhere!…” Šta je njegov šef tog časa pomislio, ostaje da zamišljamo 
Beskorisna mašina
Evo jedne beskorisne mašine!
Što reče imenjak, ovo je zen.
Ili što reče Danil Ivanovič u filmu “Slučaj Harms“: mašina kao takva.
Ukoliko ste makar i na čas imali asocijaciju na efekte rada Vlade Srbije, sami ste krivi, sram vas bilo i tako to. Ja zaista nemam ništa sa tim.
(tnx Toda)
Slika iz savane
Reklo bi se da je ovo prilično neprijatan način da se započne život. Tresak sa dva metra, nema milosti…
(Via)
Šta neki čine sa viškom vremena…
E, što bih ja voleo da budem toliko dokon kao ovi što su napravili ovaj snimak… Svejedno, zabavno je pogledati: demonstracija 68 tehnika rušenja domina.
(Via)
Japan, dve nedelje posle
Deset hiljada potvrđenih žrtava, još sedamnaest hiljada nestalih, devastirana infrastruktura, zamalo nuklearna katastrofa, šteta od 310 milijardi dolara, empirijski dokaz da se potpuno uništeni kolovoz može popraviti za šest dana i ponosna nacija kojoj nije potrebno pedeset policajaca oko kamiona sa flaširanom vodom, jer se niko ne grabi, već svi mirno uzimaju po jednu flašicu. To je, otprilike, kratki saldo jedne od najvećih kataklizmi koje je priroda priredila svetu.
Groteskno je reći, ali sreća u nesreći je to što su se zemljotres i cunami desili Japanu. Da se desilo bilo gde drugde u svetu, više bi posla bilo sa nedisciplinovanim građanima nego sa posledicama nesreće. Svi smo gledali kako ljudi u toku zemljotresa beže – na vrhove zgrada, jer tamo je najmanja opasnost od slomljenog stakla i šuta, a oni znaju da te zgrade neće pasti… Što reče jedan 11. marta uveče, jedan naslov koji nećemo čitati ovih dana je “Stotine hiljade spasenih zahvaljujući rigidnim standardima gradnje”.
I standardima i izvedbi koja je jednaka projektu, ne sumnjam u to.
Portal The Atlantic je objavio foto-reportažu koja iz posebnog ugla odslikava razmere katastrofe u Japanu. Preporučujem da je pogledate.
(Via)